Форум младих с инвалидитетом покреће платформу намењену потенцијалним радницима и послодавцима
Међунродни дан особа са инвалидитетом (3. децембар) има за циљ да стави у фокус одређено стање у којем се људи налазе, конкртни проблем у друштву, изазове пред којима као појединци и сви заједно стојимо.
То свакако није посао од једног дана, већ континуирани процес који тражи свакодневни ангажман свих директно и индиректно укључених у решевање сложеног проблема који има своју социјалну, писхолошку и пођеднако важну, економску димензију. Форум младих са инвалидитетом (ФМИ) је једна од организација у Србији која више од деценије практично делује на овм пољу и има конкретне резултате.
Ускоро Форум покреће Платформу за запошљавање особа са инвалидитетом.
-То ће бити једна виша форма организовања онога што већ годинама радимо, а то је подршка особама са инвалидитетом и послодавцима у процесу запошљавања. Ми пружамо услуге, како једнима, тако и другима, пружајући решења како наставити пут ка инклузији особа са инвалидитетом у тржиште рада, притоме водећи рачуна о реалним ресурсима заједница у којима се запошљавање спроводи – каже Јована Кривокућа Миловановић. - Услуге подразумевају континуирани рад са појединцима – особама са инвалидитетом, а то су: радионице, тренинзи за меке вештине, професионално информисање, саветовање и израда индивидуалног плана запошљавања, индивидуални саветодавни рад, израда биографије и припрема за посао, курсеви језика, као и подршка послодавцима када је реч о претрази базе података ФМИ, процена радног окружења, подршка у разумном прилагођавању радног места, обуке за запослене, примена законских норматива...
Форум младих са инвалидитетом је организација цивилног друштва, основана у Београду 2005. године, а своју делатност обавља на читавој територији Републике Србије.
- Наша визија је друштво равноправних и активних грађана у коме су особе са инвалидитетом оснажене да самостално живе и одлучују, у складу са потребама и ресурсима – каже Јована Кривокућа Миловановић. - Форум је успешно реализовао око 70 пројеката, са више од 2 500 директних корисника, који доприносе развоју инклузивног друштва на локалном, регионалном и националном нивоу. Организација представља и заступа интересе особа са инвалидитетом у областима образовање, запошљавање, приступачност, предузетништво, социјална политика и социјална заштита, омогућавајући побољшање положаја особа са инвалидитетом и креирање једнаких могућности.
Наше искуство од 12 година нас је уверило да је подршка у креирању и одржавању запошљавања и радне интеграције особа са најразличитијим облицима и степенима инвалидитета не само могућа, него и пожељна за све стране – обајашњава Јована Кривокућа Миловановић и уједно позива све послодавце да се учлане у ову заједницу знања и праксе, која за циљ има афирмацију једнаких могућности особа са инвалидитетом на тржишту рада, обезбеђивање техничке и стручне подршке за прилагођавање послова и радног места, као и праћење ефеката радне и социјалне укључености особа са инвалидитетом.
Како наша саговорница наводи, према последњем попису становништва у Србији живи око 571.000 особа са инвалидитетом, од чега је 38 одсто старосне доби између 15 и 65 година (између 215 000 и 220 000 грађана), што представља категорију потенцијално радно ангажованог становништва. Међу особама са инвалидитетом нешто је више жена, 58 одсто него мушкараца, 42 одсто.
Када је реч о законској регулативи која је донета 2009, а примењује се од 2010. године, Јована Кривокућа Муиловановић каже да је Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа с инвалидитетом један од најзначајнијих правних докумената чији је циљ да промовише подстицање запошљавања и стварање услова за равноправно укључивање особа са инвалидитетом на тржиште рада.
- Може се рећи да је током имплементације Закона дошло до повећаног укључивања особа с инвалидитетом у мере активне политике запошљавања, повећано је њихово запошљавање са евиденције Националне службе за запошљавање и повећан је број новоснованих предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом као посебних облика запошљавања. Такође, од 2015. године, од стране НСЗ, реализује се и посебан пакет услуга за незапослене особе са инвалидитетом који подразумева посредовање у запошљавању и укључивање особа са инвалидитетом у мере активне политике запошљавања под општим условима и по прилагођеним програмима. Просечно се годишње у мере активне политике запошљавања укључи око 9.000 особа с инвалидитетом, што представља око 80 одсто више него пре доношења Закона.
О пракси послодавци у Србији, да радије, како је и законом омогућено, плаћају пенае за неиспуњену квоту запослених особа са инвалидитетом, него да их запосле, саговрница наводи више разлога, међу којима је ограничена потреба за запошљавњем – привреда није у стању да продукује довољно нових радних места. Кад послодавци немају потребу за новим радницима, не исплати им се да запосле особу с инвалидитетом како би испунили законску обавезу запошљавања.
С друге стране, једна од баријера са којом се послодавци сусрећу је неповољна квалификациона структура особа с инвалидитетом, па су неки послодавци приморани да обавезу запошљавања испуне на другачији начин осим кроз запошљавање, чак и када би радије запослили особу с инвалидитетом. Такође, уколико користе активне мере запошљавања, послодавци морају да се обавежу на запошљавање особа с инвалидитетом на неодређено време, што ограничава њихову флексибилност у пословању и одбија их од ових мера – закључује Јована Кривокућа Миловановић.
В. Ц.