Fenomen „Međunarodni dan“: Globalni praznici u znaku razumevanja

Svima su nam poznati Dan žena (8. mart), Svetski dan zdravlja (7. april), Dan planete Zemlje (22. april) ili Dan Ujedinjenih nacija (24. oktobar), datumi koji su jasno upućeni široj svetskoj populaciji.

Većina je onih koji obeležavaju akciju protiv raznih pošasti, kao što su borba protiv određene bolesti i ratnih dejstava ili su to jednostavno datumi koji bi trebalo da pošalju jaku poruku svim ugroženim ljudima na planeti. Međutim, ima i onih, koji su često zanimljivi, pomalo čudni, pomalo simpatični, ali ne i dovoljno poznati.

Mogli bismo  da započnemo od Međunarodnog dana obrazovanja, čije je obeležavanje zakazano za 12. januar. Za nas, u Srbiji, ovaj dan pada u jako teškom momentu, jer se, ili nismo vratili s raspusta, ili smo okupirani odlaskom na slave. Sve one koje nervira teza da je čovek nastao od majmuna, verovatno će nervirati i 12. februar, datum kada se obeležava Darvinov dan. Naime, engleski naučnik Čarls Darvin u 19. veku došao je do zaključka da su majmun i čovek u nekoj vrsti srodstva i to je u međuvremenu postala opšteprihvaćena činjenica. Devet dana kasnije, u svetu se proslavlja Dan maternjeg jezika. Danas postoji više od 6.000 jezika, a među njima je veliki broj ugroženih , pa bi bilo zgodno da nakon Dana državnosti (15. februar) produžimo „slavlje“ završno sa 21. februarom kako bismo se podsetili koliko je i srpski jezik dostojan obeležavanja.

Mart je nešto poetičniji. Osim što se svet podseća na prava potrošača (15. mart), kojima je sve teže funkcionisati u korporativnom okruženju, vredno je obeležiti Svetski dan sreće (20. mart), i bez obzira da li smo bogati ili siromašni, važno je da u nama ima pozitivnog duha (i da ostavimo smajli posle svake poruke). Interesantno je da je inicijator ovog datuma bila Kraljevina Butan, jedna od siromašnijih zemalja na svetu. Ljubitelji biljne ishrane ceniće početak proleća i 20. mart, kada se obeležava Svetski dan bez mesa, a pored ovog datuma vegeterijanci (bez vegana) „proslavljaju“ i 1. oktobar, koji su isključivo posvetili sebi još 1977. godine.

Dan za ekologiju duše obeležava se redovno 1. aprila, u narodu poznatiji kao Dan šale ili samo - „aprililili“! Krajem istog meseca, mnogima nije do šale, naročito onim ljudima koji žele da sačuvaju svoju intelektualnu svojinu, te svoju borbu obeležavaju 26. aprila. Sutradan, dizajneri su ti koji „slave“. Od 1995. godine, dizajn kao grana primenjene umetnosti sve više je cenjen i potreban raznoraznim korisnicima.

Praznik rada je među najvoljenijim u našoj zemlji jer tog dana ne idemo na posao, već odlazimo na izlet u prirodu, jedemo ćevape... . Međutim, na afričkom kontinentu ovaj datum je poznat i kao Svetski dan zaštite nosoroga. Svet se suočava sa problemom ugroženosti ove vrste, najviše zbog ilegalne trgovine ovih životinja i planiranog uništavanja raznih vrsta. Podsetimo se da je 2018. godine uginuo poslednji muški beli nosorog. Međunarodni dan medicinskih sestara obeležava se 12. maja, ali samo sedam dana ranije na snazi biva i Međunarodni dan babica, najodgovornijeg zanimanja bez kojeg ne bi bilo ničega, pa bi decu na svet verovatno donosile rode, koje takođe imaju svoj praznik i to 24. juna svake godine, te je tada poželjno napraviti poneko gnezdo na banderi, jer ne mogu sve babice same.

Dan peškira je jedan od zanimljivijih na ovoj listi i obeležava se 25. maja u čast Daglasa Adamsa, autora čuvenog bestselera „Autostoperski vodič kroz galaksiju“. Pisac je povezan sa ovim predmetom jer je u romanu izjavio (i razjasnio) da je peškir „najkorisnija stvar koju jedan stoper treba da ima“. Krajem maja, nepušači imaju priliku da odahnu jer je 31. maj Svetski dan bez duvanskog dima, a ako žive u Srbiji „mogu da dišu“ i 31. januara, kada se obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima.

Početak leta svesno je vezan za muziku (21. jun), dok je kraj juna rezervisan za najveću srednjoevropsku reku, pa tako 29. juna na našem kontinentu obeležavamo Evropski dan Dunava. Jul je nešto slađi, jer je tada čokolada najukusnija (Svetski dan čokolade – 7. jul), a skok padobranom je nešto što treba doživeti bar jednom, mada je Svetski dan skoka (20. jul) posvećen malo većem broju ljudi, zato što se ceni da u istom trenutku skoči čak 60.000.000 stanovnika naše planete!

Kućni ljubimci, mačke (8. avgust) i psi (26. avgust) takođe imaju svoje datume, a istog meseca „praznuje se“ životinja koju baš i ne želimo da ugostimo u svom domu; slepi miševi nisu bili poželjni i pre pandemije (neki ih smatraju glavnim uzročnikom!), ali njihovo postojanje obeležava se od 1991. godine, svakog 25. avgusta.

Godina stakla

Svi nabrojani „svetski praznici“ ne obeležavaju se samo pod okriljem Ujedinjenih nacija, nego su odobreni i od strane drugih globalnih institucija.

Naravno, postoje i oni interni, koji nisu tražili AMIN velikih sila, već žive u narodu ili u posebnoj grupaciji ljudi. Pored fenomena „međunarodni dan“, UN već duže vreme proglašava i „međunarodna godinu“, kao i „međunarodnu dekadu“. Tako, sada, recimo, živimo u Međunarodnoj godini stakla, kao i u godini zanatskog ribarstva i akvakulture, dok se trenutno nalazimo u deceniji domorodačkih jezika (2022-2032) i obnove ekosistema (2021-2030).

Svetski dan planina obeležava se 11. decembra, ali to je bilo i za očekivati, jer i reke i okeani imaju svoj datum. Međutim, u svetu je 26. septembra svake godine aktuelan i Svetski dan ČISTIH planina, putem kojeg se želi osvestiti narod da ova reljefna uzvišenja ne predstavljaju samo prelepi pejzaž, već i mesto koje obezbeđuje i vodu i hranu, kao i stanište biljnih i životinjskih vrsta.

Praznik koji naizgled ima čudan naziv, Svetski dan nenošenja grudnjaka (13. oktobar), nije nikakva uvrnuta doskočica hipika izraslih tokom seksualne revolucije. Zapravo, razlog obeležavanja ovog datuma prilično je ozbiljan, pa se od 2011. godine skidanjem brusthaltera pokušavaju osvestiti žene i devojke u pogledu preventivnih pregleda dojki. Dva dana kasnije, pešaci imaju svoj dan (15. oktobar), kao i oni koji vole da trljaju ruke sapunom. Svetski dan čistih ruku obeležava se od 2008. godine i posvećen je podizanju svesti kako bi se na najefektniji način sprečile bolesti.

Najslađi praznik verovatno je na snazi u novembru, kada je veoma važno da u najtmurnijem mesecu u godini budemo raspoloženi, pa se tako Svetski dan ljubaznosti obeležava 13. novembra. Iako nam izgleda nemoguće, nedostatak toaleta ogroman je problem na našoj planeti, te tako 4,2 milijardi ljudi nema pristup bezbednom sanitarnom čvoru. U to ime, Ujedinjene nacije donele su odluku o obeležavanju Svetskog dana toaleta (19. novembar).

Na inicijativu nekadašnjeg poljskog predsednika Leha Valense doneta je odluka o obeležavanju Međunarodnog dana ljudske solidarnosti (20. decembar). Možemo slobodno kazati da ovaj datum prati praznik Svetog Nikolu, najmasovniju srpsku slavu, kada se naš narod najčešće posećuje i druži (pola njih slavi, pola ide na slavu).

Aleksandar Čegar