Феномен „Међународни дан“: Глобални празници у знаку разумевања
НОВИ САД: Након Другог светског рата, свет је постао место у којем се народи и државе чешће спајају и брже зближавају, бар на папиру. Оснивањем Уједињених нација, 24. октобра 1945. године, постављени су темељи узајамне помоћи и солидарности, па је тако „глобална влада“ као наследник Друштва народа, наставила праксу мировне политике, а један од значајнијих сегмената свакако јесте обележевање важних датума који углавном треба да укажу на друштвене проблеме.
Свима су нам познати Дан жена (8. март), Светски дан здравља (7. април), Дан планете Земље (22. април) или Дан Уједињених нација (24. октобар), датуми који су јасно упућени широј светској популацији.
Већина је оних који обележавају акцију против разних пошасти, као што су борба против одређене болести и ратних дејстава или су то једноставно датуми који би требало да пошаљу јаку поруку свим угроженим људима на планети. Међутим, има и оних, који су често занимљиви, помало чудни, помало симпатични, али не и довољно познати.
Могли бисмо да започнемо од Међународног дана образовања, чије је обележавање заказано за 12. јануар. За нас, у Србији, овај дан пада у јако тешком моменту, јер се, или нисмо вратили с распуста, или смо окупирани одласком на славе. Све оне које нервира теза да је човек настао од мајмуна, вероватно ће нервирати и 12. фебруар, датум када се обележава Дарвинов дан. Наиме, енглески научник Чарлс Дарвин у 19. веку дошао је до закључка да су мајмун и човек у некој врсти сродства и то је у међувремену постала општеприхваћена чињеница. Девет дана касније, у свету се прославља Дан матерњег језика. Данас постоји више од 6.000 језика, а међу њима је велики број угрожених , па би било згодно да након Дана државности (15. фебруар) продужимо „славље“ завршно са 21. фебруаром како бисмо се подсетили колико је и српски језик достојан обележавања.
Март је нешто поетичнији. Осим што се свет подсећа на права потрошача (15. март), којима је све теже функционисати у корпоративном окружењу, вредно је обележити Светски дан среће (20. март), и без обзира да ли смо богати или сиромашни, важно је да у нама има позитивног духа (и да оставимо смајли после сваке поруке). Интересантно је да је иницијатор овог датума била Краљевина Бутан, једна од сиромашнијих земаља на свету. Љубитељи биљне исхране цениће почетак пролећа и 20. март, када се обележава Светски дан без меса, а поред овог датума вегетеријанци (без вегана) „прослављају“ и 1. октобар, који су искључиво посветили себи још 1977. године.
Дан за екологију душе обележава се редовно 1. априла, у народу познатији као Дан шале или само - „априлилили“! Крајем истог месеца, многима није до шале, нарочито оним људима који желе да сачувају своју интелектуалну својину, те своју борбу обележавају 26. априла. Сутрадан, дизајнери су ти који „славе“. Од 1995. године, дизајн као грана примењене уметности све више је цењен и потребан разноразним корисницима.
Празник рада је међу највољенијим у нашој земљи јер тог дана не идемо на посао, већ одлазимо на излет у природу, једемо ћевапе... . Међутим, на афричком континенту овај датум је познат и као Светски дан заштите носорога. Свет се суочава са проблемом угрожености ове врсте, највише због илегалне трговине ових животиња и планираног уништавања разних врста. Подсетимо се да је 2018. године угинуо последњи мушки бели носорог. Међународни дан медицинских сестара обележава се 12. маја, али само седам дана раније на снази бива и Међународни дан бабица, најодговорнијег занимања без којег не би било ничега, па би децу на свет вероватно доносиле роде, које такође имају свој празник и то 24. јуна сваке године, те је тада пожељно направити понеко гнездо на бандери, јер не могу све бабице саме.
Дан пешкира је један од занимљивијих на овој листи и обележава се 25. маја у част Дагласа Адамса, аутора чувеног бестселера „Аутостоперски водич кроз галаксију“. Писац је повезан са овим предметом јер је у роману изјавио (и разјаснио) да је пешкир „најкориснија ствар коју један стопер треба да има“. Крајем маја, непушачи имају прилику да одахну јер је 31. мај Светски дан без дуванског дима, а ако живе у Србији „могу да дишу“ и 31. јануара, када се обележава Национални дан без дуванског дима.
Почетак лета свесно је везан за музику (21. јун), док је крај јуна резервисан за највећу средњоевропску реку, па тако 29. јуна на нашем континенту обележавамо Европски дан Дунава. Јул је нешто слађи, јер је тада чоколада најукуснија (Светски дан чоколаде – 7. јул), а скок падобраном је нешто што треба доживети бар једном, мада је Светски дан скока (20. јул) посвећен мало већем броју људи, зато што се цени да у истом тренутку скочи чак 60.000.000 становника наше планете!
Кућни љубимци, мачке (8. август) и пси (26. август) такође имају своје датуме, а истог месеца „празнује се“ животиња коју баш и не желимо да угостимо у свом дому; слепи мишеви нису били пожељни и пре пандемије (неки их сматрају главним узрочником!), али њихово постојање обележава се од 1991. године, сваког 25. августа.
Година стакла
Сви набројани „светски празници“ не обележавају се само под окриљем Уједињених нација, него су одобрени и од стране других глобалних институција.
Наравно, постоје и они интерни, који нису тражили АМИН великих сила, већ живе у народу или у посебној групацији људи. Поред феномена „међународни дан“, УН већ дуже време проглашава и „међународна годину“, као и „међународну декаду“. Тако, сада, рецимо, живимо у Међународној години стакла, као и у години занатског рибарства и аквакултуре, док се тренутно налазимо у деценији домородачких језика (2022-2032) и обнове екосистема (2021-2030).
Светски дан планина обележава се 11. децембра, али то је било и за очекивати, јер и реке и океани имају свој датум. Међутим, у свету је 26. септембра сваке године актуелан и Светски дан ЧИСТИХ планина, путем којег се жели освестити народ да ова рељефна узвишења не представљају само прелепи пејзаж, већ и место које обезбеђује и воду и храну, као и станиште биљних и животињских врста.
Празник који наизглед има чудан назив, Светски дан неношења грудњака (13. октобар), није никаква уврнута доскочица хипика израслих током сексуалне револуције. Заправо, разлог обележавања овог датума прилично је озбиљан, па се од 2011. године скидањем brusthaltеra покушавају освестити жене и девојке у погледу превентивних прегледа дојки. Два дана касније, пешаци имају свој дан (15. октобар), као и они који воле да трљају руке сапуном. Светски дан чистих руку обележава се од 2008. године и посвећен је подизању свести како би се на најефектнији начин спречиле болести.
Најслађи празник вероватно је на снази у новембру, када је веома важно да у најтмурнијем месецу у години будемо расположени, па се тако Светски дан љубазности обележава 13. новембра. Иако нам изгледа немогуће, недостатак тоалета огроман је проблем на нашој планети, те тако 4,2 милијарди људи нема приступ безбедном санитарном чвору. У то име, Уједињене нације донеле су одлуку о обележавању Светског дана тоалета (19. новембар).
На иницијативу некадашњег пољског председника Леха Валенсе донета је одлука о обележавању Међународног дана људске солидарности (20. децембар). Можемо слободно казати да овај датум прати празник Светог Николу, најмасовнију српску славу, када се наш народ најчешће посећује и дружи (пола њих слави, пола иде на славу).
Александар Чегар