Evropski dan Pokrenimo srce: O zastoju srca obuka za sve
NOVI SAD: Iznenadni zastoj srca je na trećem mestu kao uzročnik smrti na svetskom nivou. Reaktivno vreme službe hitne pomoć, kada je reč o vanbolničkom srčanom zastoju, je od 6 do 12 minuta u urbanim sredinama, a one koje to zadesi u velikom broju budu spaseni zahvaljujući reakciji očevidaca – laika.
Čak šest puta se povećava preživljavanje kada oni koji se zateknu na licu mesta, znaju kako i usude se da pomognu osobi koja je doživela iznenadni zastoj srca.
Ovo su podaci Evropskog registra vanbolničkog srčanog zastoja prikupljenog tokom istraživanja koje za krajnji cilj ima da se proširi svest o značaju obučenosti za brzo regaovanje i šire populacije.
Upravo popularizaciji elemantranih znanja i prakse u spasavanju života u navedenoj situaciji posvećen je Evropski dan “Pokrenimo srce”, koji je juče obeležen i u Skupštini AP Vojvodine pod pokroviteljstvom predsednika Skupštine Ištvana Pastora, koji je petu godinu domaćin ove manifestcije.
Reč je o stvari za opštu korist, jer je život kao i vreme resurs koji se ne može obnoviti ni povratiti, rekao je Pastor pozdravljajući učesnike skupa: lekare i vozače službe hitne pomoći Doma zdravlja iz Bačke Palanke i Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad i nekoliko pacijanate koji su “ponovo rođeni” zahvaljujući uspeloj reanimaciji.
Pastor se založio za snažniju popularizaciju osposobljavanja građana da reaguju u spasavanju života. Najavio je da će se sa tom obukom krenuti u školama u Vojvodini, za početak samo u nekoliko koje budu odabrene.
Specijalista urgentne medicine, predsednik Resuscitacionog saveta Srbije i predstavnik u Evropskom resuscitacionom savetu u Briselu Violeta Rafai je istakla da je ovogišnji moto dana “Pokrenimo srce”, “Društvena zajednica spasava živote” i da se u mnogim zemljama radi na izradi nacionalnih programa za obuku stanovništva.
Ovom manifestacijom ukazujemo na značaj činjenice srčanog zastoja, da se to dešava svakodnevno i da se svima nama može deseti. Utoliko je važno da celokupna društvena zajednica omogući da se svi zajedno osposobimo kako bi mogli što ranije i uspešno priteći u pomoć onima koji su doživeli srčani zastoj, kako bi stručne službe, prvenstveno hitna medicinska pomoć sa što većim uspehom mogla da nastavi već započetu reanimaciju od strane očevidaca. A to mogu biti i deca, na čiju se obuku stavlja sve veći akcenat. Kako je već širom Evrope, tako bi i kod nas trebalo da već od 12. godine deca dva sata godišnje prolaze određene treninge, kaže Rafai.
Dr Zaltko Fišer i dr Aleksandra Lazić iz Resuscitacionog saveta Srbije gorili su o sadržaju i postupcima u “Lancu preživljavanja” u kojem prve karike upravo čine oni koji se zateknu da odmah pruže pomoć i tako omoguće uspešan dalji rad medicinske pomoći.
Dr Lazić se posebno osvrnula na praksu i praktičan rad u datim situcijama, a predstavljeno je i četvoro uspešno reanimiranih pacijenata čija se iskustva uobličena u zajedničku poruku, da su sa zdravijim navikama krenuli u novi život.
V. Crnjanski
