Европски дан Покренимо срце: О застоју срца обука за све
НОВИ САД: Изненадни застој срца је на трећем месту као узрочник смрти на светском нивоу. Реактивно време службе хитне помоћ, када је реч о ванболничком срчаном застоју, је од 6 до 12 минута у урбаним срединама, а оне које то задеси у великом броју буду спасени захваљујући реакцији очевидаца – лаика.
Чак шест пута се повећава преживљавање када они који се затекну на лицу места, знају како и усуде се да помогну особи која је доживела изненадни застој срца.
Ово су подаци Европског регистра ванболничког срчаног застоја прикупљеног током истраживања које за крајњи циљ има да се прошири свест о значају обучености за брзо регаовање и шире популације.
Управо популаризацији елемантраних знања и праксе у спасавању живота у наведеној ситуацији посвећен је Европски дан “Покренимо срце”, који је јуче обележен и у Скупштини АП Војводине под покровитељством председника Скупштине Иштвана Пастора, који је пету годину домаћин ове манифестције.
Реч је о ствари за општу корист, јер је живот као и време ресурс који се не може обновити ни повратити, рекао је Пастор поздрављајући учеснике скупа: лекаре и возаче службе хитне помоћи Дома здравља из Бачке Паланке и Завода за хитну медицинску помоћ Нови Сад и неколико пацијанате који су “поново рођени” захваљујући успелој реанимацији.
Пастор се заложио за снажнију популаризацију оспособљавања грађана да реагују у спасавању живота. Најавио је да ће се са том обуком кренути у школама у Војводини, за почетак само у неколико које буду одабрене.
Специјалиста ургентне медицине, председник Ресусцитационог савета Србије и представник у Европском ресусцитационом савету у Бриселу Виолета Рафаи је истакла да је овогишњи мото дана “Покренимо срце”, “Друштвена заједница спасава животе” и да се у многим земљама ради на изради националних програма за обуку становништва.
Овом манифестацијом указујемо на значај чињенице срчаног застоја, да се то дешава свакодневно и да се свима нама може десети. Утолико је важно да целокупна друштвена заједница омогући да се сви заједно оспособимо како би могли што раније и успешно притећи у помоћ онима који су доживели срчани застој, како би стручне службе, првенствено хитна медицинска помоћ са што већим успехом могла да настави већ започету реанимацију од стране очевидаца. А то могу бити и деца, на чију се обуку ставља све већи акценат. Како је већ широм Европе, тако би и код нас требало да већ од 12. године деца два сата годишње пролазе одређене тренинге, каже Рафаи.
Др Залтко Фишер и др Александра Лазић из Ресусцитационог савета Србије горили су о садржају и поступцима у “Ланцу преживљавања” у којем прве карике управо чине они који се затекну да одмах пруже помоћ и тако омогуће успешан даљи рад медицинске помоћи.
Др Лазић се посебно осврнула на праксу и практичан рад у датим ситуцијама, а представљено је и четворо успешно реанимираних пацијената чија се искуства уобличена у заједничку поруку, да су са здравијим навикама кренули у нови живот.
В. Црњански
