EPS: Na blokovima svih termoelektrana u Srbiji rekonstruisani elektrofilteri

EPS je tokom poslednjih godina uložio više od 500 miliona evra u projekte kojima se unapređuju kvalitet vazduha, vode i zemljišta.

Tako su sada ukupne emisije azotnih oksida (NOx) i praškastih materija (PM) svih postrojenja EPS ispod dozvoljene granice utvrđene Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP) i iz godine u godinu ove emisije su sve manje, navedeno je na sajtu EPS.

Ističe se i da je EPS jedan od najvećih investitora u Srbiji i da pored projekata modernizacije i izgradnje novih kapaciteta značajna sredstva ulaže u zaštitu životne sredine.

"Cilj je smanjenje emisija praškastih materija, SO2 i NOx u vazduh. Već je realizovano više projekata kojima je umanjen uticaj rada termoelektrana na životnu sredinu, kao što je rekonstrukcija elektrofiltera, izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, uvođenje primarnih mera za smanjenje azotnih oksida, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, rekonstrukcije sistema za otpepeljivanje...", kažu u EPS.

Dodaju da su mnogi do sada urađeni projekti prvenstveno u termo sektoru dali rezultate i pokazuju efekte investiranja.

Izveštaj o stanju životne sredine u EPS za 2003. godinu pokazuje da je  emisija PM čestica iz termoenergetskih postrojenja iznosila 66.626 tona, a za 2022. godinu 6.344 tone, što je smanjenje za 10 puta.

Ovaj parametar beleži smanjenje emisije i u odnosu na 2021. godinu i to za 15 odsto.

U ove projekte uloženo je 100 miliona evra.

Prema izveštaju Agencije za energetiku, zagađenje vazduha je u najvećoj meri prouzrokovano PM česticama u kojoj postrojenja EPS učestvuju sa dva do četiri odsto.

Sprovode se i mere za smanjenje emisija azotnih oksida.

Emisija azotnih oksida u termo kapacitetima bila je u 2022. godini  34.000 tona, što je za skoro 2.000 tona manje nego u 2021. godini.

Planirano je da se u narednom periodu završi uvođenje primarnih mera na onim blokovima na kojima to do sada nije urađeno i da se na drugim blokovima uvedu sekundarne mere za smanjenje azotnih oksida.

U termoelektrani Kostolac B završen je projekat redukcije azotnih oksida primarnim merama (emisija NOx je nakon implementacije projekta oko 220 mg/m3).

U ovoj elektrani se realizuje projekat redukcije azotnih oksida sekundarnim merama - ubrizgavanje amonijačne vode u ložište kotla.

Puštanje ovog sistema u rad se planira krajem 2023. godine, nakon čega će emisija NOx biti ispod 170 mg/ Nm3.

Planira se nastavak projekata za redukciju NOx primarnim merama na blokovima TENT A6 (2024) i TENT B2 (2025).

Na blokovima TENT A3, A4, A5 i B1 su u funkciji sistemi za redukciju NOx primarnim merama.

Sekundarne mere za redukciju azotnih oksida na blokovima TENT A3-A6 i B1-B2 trebalo bi da se realizuju do kraja 2026. godine.

Nakon završetka ovih projekata zaštite životne sredine EPS će razmotriti i dodatne ekološke mere u skladu za eventualnim novim zahtevima ekoloških propisa.

Izgradnja postrojenja za odsumporavanje u termoelektrani "Kostolac B" bio je prvi projekat u ovoj oblasti, a u toku je izgradnja tih postrojenja u TENT A i TENT B, najvećim termoelektranama u Srbiji i regionu.

Postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TE "Kostolac B" radi u punom kapacitetu, a 11. januara 2023. godine dobilo je upotrebnu dozvolu i od tada je u redovnoj eksploataciji.

Emisije sumpor-dioksida su ispod gornjih graničnih vrednosti.

Obezbeđeno je redovno snabdevanje krečnjakom i mesto za odlaganje gipsa.

Odsumporavanjem dimnih gasova vlažnim krečnjačkim postupkom u na blokovima B1 i B2 u termoelektrani Kostolac B, emisije SO2 smanjene su sa više od 4000 mg/m3 na ispod 200 mg/m3, a uz to se gips kao nusproizvod prodaje za dalju upotrebu.

Izgradnja postrojenja za odsumporavanje u termoelektranama "Nikola Tesla" A i B je do sada najveći ekološki projekat Elektroprivrede Srbije.

Cilj je smanjenje emisije sumpor-dioksida u elektranama u skladu sa standardima Evropske unije, primenom tehnologije vlažnog postupka s korišćenjem krečnjaka.

Vrednost investicije na šest blokova TENT A i TENT B iznosi oko 400 miliona evra.

Projekat se najvećim delom finansira iz zajma Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA).

Po završetku projekta na četiri bloka TENT A (A3-A6), emisija sumpor-dioksida biće smanjena ispod 200 miligrama po kubnom metru, a emisija praškastih materija iznosiće manje od 20 miligrama po kubnom metru. Ovaj projekat je u završnoj fazi.

Izgradnja postrojenja za ODG na oba bloka TENT B omogućiće da se emisija sumpor-dioksida smanji za oko 20 puta, sa 3.000 miligrama po kubnom metru na 130 miligrama po kubnom metru.

Postrojenje će doprineti da se emisija čvrstih čestica smanji sa 50 miligrama na ispod 10 miligrama po kubnom metru.