Epidemija (ni)je ostavila ozbiljan trag na obrazovanje
Pandemija kovida -19 je u određenoj meri uticala na obrazovanje, ali proces sticanja i prenošenja znanja u prethodne dve godine ni na koji način nije doveden u pitanje, rekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić u Četvrtoj beogradskoj gimnaziji, gde se od utorka sprovodi PISA testiranje, prenosi Tanjug.
U prilog tome ističe da je u ovoj godini 97 odsto nastave izvedeno po neposrednom modelu, bez prekida, osim u periodima pikova u broju zaraženih, kada su produžavani raspusti, ali uz nadoknađivanje časova u skladu sa pravilnicima. Čak se u rezultatima završnih testova u poslednje dve godine uočava blagi porast evaluiranog stečenog znanja, dodaje Ružić.
Direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović primetio je da se stalno govori o negativnom uticaju pandemije na obrazovanje, iako ima i pozitivnih efekata.
– Naša deca su naučila da koriste internet i otvorene obrazovne resurse, naši učenici imaju manji zaostatak u ponudi resursa u odnosu na vršnjake iz bogatijih zemalja – rekao je Ranđelović, te odgovorio da slede temeljne analize, zasnovane na egzaktnim podacima: – Deo informacija možemo da prikupimo iz nacionalnih testiranja, deo iz vanrednih testiranja, o kojima razmišljamo kako da ih izvedemo i u kojoj generaciji, a deo na osnovu međunarodnih testiranja. Mislim da je prerano da pričamo o efektima i da treba napraviti istorijsku distancu.
U međuvremenu su rađena mnoga istraživanja ovog fenomena, na manjem ili većem uzorku, iz različitih uglova, međutim, rezultati dovode u pitanje kvalitet obrazovanja. Onlajn časovima, koji bi mogli postati sastavni deo školske svakodnevice i kada se pandemija završi, bavio se Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a na pitanja su odgovarali prosvetni radnici iz 1.800 osnovnih i srednjih škola Republike Srbije. U poglavlju „Najvažniji uvidi i smernice za dalji rad” piše kako više od četiri petine nastavnika smatra da je oskudno iskustvo njihovih kolega u izvođenju učenja i nastave na daljinu, a da višestruki problemi imaju veze sa motivacijom đaka da uče u digitalnom okruženju, disciplinom i nivoom digitalne kompetentnosti.
Drugi izdvojen problem jeste stres i povećano radno opterećenje. U delu gde su ispitanici mogli dopisati autentičan odgovor, može se pročitati kako većina učenika i roditelja nije zadovoljna, smatrajući da je tokom pandemije ugroženo razvijanje socijalizacije i integracije, da manjkaju digitalni materijali na jezicima nacionalnih manjina... Kao objašnjenje ispitanici navode i da ovaj vid nastave nije primenjiv na učenike sa posebnim potrebama, niti je pogodan za predmete kao što su fizičko, muzičko, likovno ili praktična nastava. U komentarima piše i da su se odrasli ponekad lažno predstavljali iza dečjih naloga, a učenici „hvatali krivine”: nisu otvarali imejl niti se odazivali na molbe da se uključe u čas, ili bi se „probudili” nedelju pred kraj polugodišta, moleći za višu ocenu...
Među roditeljima dece školskog uzrasta, 66% smatra da je onlajn nastava ugušila motivaciju za učenje, a od propratnih činilaca pominju raspoloženje deteta (19%), nedostatak radne atmosfere kod kuće (18%), visoka očekivanja i zahteve nastavnika (14%), te tehničke probleme sa internetom (11%), pokazao je treći talas Unicefovog Istraživanja o uticaju pandemije kovida 19 na porodice sa decom u Srbiji.
Na naučnom skupu „Obrazovanje: stanje, perspektive i uloga u razvoju Srbije”, psiholog prof. dr Ivan Ivić ukazao je na nizak kvalitet obrazovanja, koji se proteže celom vertikalom, od vrtića do univerziteta. Iako, dodaje, raspolažemo vrlo oskudnim podacima, i oni pokazuju kako 45 odsto učenika čine odlikaši, a 14-15 odsto vukovci, što znači da ocena više nije nikakav pokazatelj stečenog znanja.
– Posle inflacije visokih ocena, od eksternih provera imamo malu maturu, koja pokazuje veoma loša postignuća: od 20 mogućih bodova, osmaci prosečno ostvaruju 11. Kada bismo napravili analizu tog znanja, još bi bili lošiji rezultati – dodaje.
Znatno pouzdanijima smatra međunarodne PISA testove, a najviše važnosti pridaje čitanju i razumevanju teksta jer je to univerzalna intelektualna veština.
– U kategoriju funkcionalno nepismenih spada 38 odsto naših 15-godišnjaka. Takav učenik ne može da koristi uybenik za srednju školu, a ipak je završava zahvaljujući tome što je iskorenjeno ponavljanje razreda i lako se dobijaju visoke ocene. Kada dodamo one koji nisu završili osnovnu školu, dobijate podatak da je bar 45% mlade populacije funkcionalno nepismeno – rekao je, dodaviši kako univerzitetski profesori već godinama skreću pažnju da dobijaju generacije sa velikim problemima u učenju.
Mada ne opovrgava ogroman značaj digitalne revolucije, koja je izvršila prelom u istoriji čovečanstva, smatra da se sticanje digitalnih sposobnosti ne može svesti na tehničko pitanje, te da treba voditi računa o svim mogućim efektima forsiranja takvog školskog programa. Bombardovanje ljudskog mozga neprekidnim informacijama, dodaje Ivić, stvara dekoncentrisanu osobu koja ne može da se udubi u suštinu, te sprečava bazični psihološki mehanizam prevođenja kratkoročnog pamćenja u dugoročno pamćenje i upotrebljivo znanje.
S. Milačić