Епидемија (ни)је оставила озбиљан траг на образовање

У прилог томе истиче да је у овој години 97 одсто наставе изведено по непосредном моделу, без прекида, осим у периодима пикова у броју заражених, када су продужавани распусти, али уз надокнађивање часова у складу са правилницима. Чак се у резултатима завршних тестова у последње две године уочава благи пораст евалуираног стеченог знања, додаје Ружић.

Директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Бранислав Ранђеловић приметио је да се стално говори о негативном утицају пандемије на образовање, иако има и позитивних ефеката. 

– Наша деца су научила да користе интернет и отворене образовне ресурсе, наши ученици имају мањи заостатак у понуди ресурса у односу на вршњаке из богатијих земаља – рекао је Ранђеловић, те одговорио да следе темељне анализе, засноване на егзактним подацима: – Део информација можемо да прикупимо из националних тестирања, део из ванредних тестирања, о којима размишљамо како да их изведемо и у којој генерацији, а део на основу међународних тестирања. Мислим да је прерано да причамо о ефектима и да треба направити историјску дистанцу.

У међувремену су рађена многа истраживања овог феномена, на мањем или већем узорку, из различитих углова, међутим, резултати доводе у питање квалитет образовања. Онлајн часовима, који би могли постати саставни део школске свакодневице и када се пандемија заврши, бавио се Завод за унапређивање образовања и васпитања, а на питања су одговарали просветни радници из 1.800 основних и средњих школа Републике Србије. У поглављу „Најважнији увиди и смернице за даљи рад” пише како више од четири петине наставника сматра да је оскудно искуство њихових колега у извођењу учења и наставе на даљину, а да вишеструки проблеми имају везе са мотивацијом ђака да уче у дигиталном окружењу, дисциплином и нивоом дигиталне компетентности. 

Други издвојен проблем јесте стрес и повећано радно оптерећење. У делу где су испитаници могли дописати аутентичан одговор, може се прочитати како већина ученика и родитеља није задовољна, сматрајући да је током пандемије угрожено развијање социјализације и интеграције, да мањкају дигитални материјали на језицима националних мањина... Као објашњење испитаници наводе и да овај вид наставе није примењив на ученике са посебним потребама, нити је погодан за предмете као што су физичко, музичко, ликовно или практична настава. У коментарима пише и да су се одрасли понекад лажно представљали иза дечјих налога, а ученици „хватали кривине”: нису отварали имејл нити се одазивали на молбе да се укључе у час, или би се „пробудили” недељу пред крај полугодишта, молећи за вишу оцену...

Међу родитељима деце школског узраста, 66% сматра да је онлајн настава угушила мотивацију за учење, а од пропратних чинилаца помињу расположење детета (19%), недостатак радне атмосфере код куће (18%), висока очекивања и захтеве наставника (14%), те техничке проблеме са интернетом (11%), показао је трећи талас Уницефовог Истраживања о утицају пандемије ковида 19 на породице са децом у Србији. 

На научном скупу „Образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије”, психолог проф. др Иван Ивић указао је на низак квалитет образовања, који се протеже целом вертикалом, од вртића до универзитета. Иако, додаје, располажемо врло оскудним подацима, и они показују како 45 одсто ученика чине одликаши, а 14-15 одсто вуковци, што значи да оцена више није никакав показатељ стеченог знања. 

– После инфлације високих оцена, од екстерних провера имамо малу матуру, која показује веома лоша постигнућа: од 20 могућих бодова, осмаци просечно остварују 11. Када бисмо направили анализу тог знања, још би били лошији резултати – додаје. 

Знатно поузданијима сматра међународне ПИСА тестове, а највише важности придаје читању и разумевању текста јер је то универзална интелектуална вештина.  

– У категорију функционално неписмених спада 38 одсто наших 15-годишњака. Такав ученик не може да користи uybenik за средњу школу, а ипак је завршава захваљујући томе што је искорењено понављање разреда и лако се добијају високе оцене. Када додамо оне који нису завршили основну школу, добијате податак да је бар 45% младе популације функционално неписмено – рекао је, додавиши како универзитетски професори већ годинама скрећу пажњу да добијају генерације са великим проблемима у учењу. 

Мада не оповргава огроман значај дигиталне револуције, која је извршила прелом у историји човечанства, сматра да се стицање дигиталних способности не може свести на техничко питање, те да треба водити рачуна о свим могућим ефектима форсирања таквог школског програма. Бомбардовање људског мозга непрекидним информацијама, додаје Ивић, ствара деконцентрисану особу која не може да се удуби у суштину, те спречава базични психолошки механизам превођења краткорочног памћења у дугорочно памћење и употребљиво знање. 

С. Милачић