Elektronski recepti umesto papirnih
zdravstvenog sistema tako će dobiti novu dimenziju i trebalo bi da pojednostavi proces upisa i izdavanja lekova, smanji gužve u čekaonicama Domova zdravlja i rastereti primarnu zdravstvenu zaštitu.
Novi elektronski recepti za hronične bolesnike važiće šest meseci, a prema procenama, zdravstvo će od njih na godišnjem nivou uštedeti i više od dva miliona evra.
Kako je rekao Miroslav Pevac iz Ministarstva zdravlja, prelazak s papirnih na elektronske recepte uštedeće dragoceno vreme i lekarima, jer će oni “umesto da potpisuju recepte, moći da se posvete preventivi.” Ušteda će biti i u nabavnom materijalu, jer je za izdavanje papirnog recepta potreban, štampač, toner, posebno odštampane dve vrste recepata (za recepte s participacijom i one sa stopostotnim učešćem), ali novac odlazi i na održavanje mreže, obuku novih lekara i sestara, popravku štampača.
Kako objašnjava Pevac, samo na papiru i arhiviranju recepata država će da uštedi oko dva miliona evra. Prošle godine, podsetio je, izdato je 60 miliona recepata, a oni se u skladu s praksom moraju čuvati u arhivama pet godina.
- Tri stotine miliona recepata sada se čuva u RFZO-u i zauzima neki arhivski prostor. – rekao je Pevac, poručivši da će se, zahvaljujući novom sistemu, recepti čuvati na serverima.
Što se upisivanja terapije tiče, ništa se neće promeniti. Ono što je novo jeste da će se sve državne i privatne apoteke koje imaju ugovor sa RFZO, umrežiti u ovaj, tako da će, kad pacijent pruži novu zdravstvenu karticu, moći da očitaju koji mu lek treba i kako je preporučeno da se uzima. Većina apoteka, i onih državnih i privatnih, umrežena je i nabavila je čitače zdravstvenih kartica, pa prelazak na elektronski sistem ne bi trebalo da bude problem, barem u gradovima i većim mestima.
- Jedna od velikih prednosti elektronskog recepta biće ta što će se terapija za hronične bolesnike propisivati za šest meseci - objašnjava Pevac. Po njegovim rečima, u IZIS zdravstveni karton pacijenta upisivaće se šest recepata, svaki sa datumom kad počinje da važi, a na pacijentu je da te datume zapamti i ode u apoteku po terapiju.
- Pomoću informacionog sistema trenutno evidentiramo oko 13.000 recepata u ustanovama koje su povezane. To je oko pet odsto ukupnog broja propisanih recepata - kaže Miroslav Pevac. Dakle, pred Ministarstvom zdravlja još uvek je veliki posao.
Pacijenti kojima se stanje pogorša ili terapija promeni, neće morati da brinu. Procedura promene leka ostaje ista, što znači da će se javljati izabranom lekaru s izveštajem specijalist koji će im korigovati terapiju. I rokovi važenja recepata ostaju isti. Za većinu lekova rok je sedam dana, računajući i dan izdavanja. Izuzetak su jedino antibiotici, za koje recept važi tri dana, kao i lekovi sa D liste, koje pacijent može da podigne u roku od 30 dana.
I. Vujanov
E-knjižicu neće 680.000 ljudi?
Prema podacima Republičkog zdravstvenog osiguranja, do 20. februara podnet je 6.166.231 zahtev za izdavanje kartice zdravstvenog osiguranja, odnosno elektronske zdravstvene knjižice. Još oko 680.000 ljudi nije podnelo zahtev za izdavanje nove zdravstvene knjižice. Pravo na zdravstvenu knjižicu u Srbiji do 31. decembra prošle godine ostvarilo je ukupno 6.846.998 osiguranika.