Електронски рецепти уместо папирних

здравственог система тако ће добити нову димензију и требало би да поједностави процес уписа и издавања лекова, смањи гужве у чекаоницама Домова здравља и растерети примарну здравствену заштиту.

Нови електронски рецепти за хроничне болеснике важиће шест месеци, а према проценама, здравство ће од њих на годишњем нивоу уштедети и више од два милиона евра.

Како је рекао Мирослав Певац из Министарства здравља, прелазак с папирних на електронске рецепте уштедеће драгоцено време и лекарима, јер ће они “уместо да потписују рецепте, моћи да се посвете превентиви.” Уштеда ће бити и у набавном материјалу, јер је за издавање папирног рецепта потребан, штампач, тонер, посебно одштампане две врсте рецепата (за рецепте с партиципацијом и оне са стопостотним учешћем), али новац одлази и на одржавање мреже, обуку нових лекара и сестара, поправку штампача.

Како објашњава Певац, само на папиру и архивирању рецепата држава ће да уштеди око два милиона евра. Прошле године, подсетио је, издато је 60 милиона рецепата, а они се у складу с праксом морају чувати у архивама пет година.

- Три стотине милиона рецепата сада се чува у РФЗО-у и заузима неки архивски простор. – рекао је Певац, поручивши да ће се, захваљујући новом систему, рецепти чувати на серверима.

Што се уписивања терапије тиче, ништа се неће променити. Оно што је ново јесте да ће се све државне и приватне апотеке које имају уговор са РФЗО, умрежити у овај, тако да ће, кад пацијент пружи нову здравствену картицу, моћи да очитају који му лек треба и како је препоручено да се узима. Већина апотека, и оних државних и приватних, умрежена је и набавила је читаче здравствених картица, па прелазак на електронски систем не би требало да буде проблем, барем у градовима и већим местима.

- Једна од великих предности електронског рецепта биће та што ће се терапија за хроничне болеснике прописивати за шест месеци - објашњава Певац. По његовим речима, у ИЗИС здравствени картон пацијента уписиваће се шест рецепата, сваки са датумом кад почиње да важи, а на пацијенту је да те датуме запамти и оде у апотеку по терапију.

- Помоћу информационог система тренутно евидентирамо око 13.000 рецепата у установама које су повезане. То је око пет одсто укупног броја прописаних рецепата - каже Мирослав Певац. Дакле, пред Министарством здравља још увек је велики посао.

Пацијенти којима се стање погорша или терапија промени, неће морати да брину. Процедура промене лека остаје иста, што значи да ће се јављати изабраном лекару с извештајем специјалист који ће им кориговати терапију. И рокови важења рецепата остају исти. За већину лекова рок је седам дана, рачунајући и дан издавања. Изузетак су једино антибиотици, за које рецепт важи три дана, као и лекови са Д листе, које пацијент може да подигне у року од 30 дана.

И. Вујанов

Е-књижицу неће 680.000 људи?

Према подацима Републичког здравственог осигурања, до 20. фебруара поднет је 6.166.231 захтев за издавање картице здравственог осигурања, односно електронске здравствене књижице. Још око 680.000 људи није поднело захтев за издавање нове здравствене књижице. Право на здравствену књижицу у Србији до 31. децембра прошле године остварило је укупно 6.846.998 осигураника.