DŽM, novosadski, a na svetskoj mapi mostogradnje

Zašto to nije baš „Žeželjev most” i zašto nema neke velike sličnosti između pređašnjeg i budućeg drumsko-železničkog mosta (DŽM), za „Dnevnik” objašnjava odgovorni projektant konstrukcije novog mosta dipl. ing. građevine Aleksandar Bojović, inače tehnički direktor preduzeća „Del ing” iz Beograda.

Bojović smatra da se do sada u medijima pisalo uglavnom jednostrano o novom mostu, ne uvažavajući činjenicu da su sam most i primenjena rešenja već našli zapaženo mesto u svetu tehnike. O sličnosti srušenog Žeželjevog mosta i novog drumsko-železničkog, Bojović kaže da se oni razlikuju u svemu u čemu mostovi mogu da se razlikuju, osim što su oba lučna mosta.

„Novi most naslednik je starog utoliko koliko bilo koji novi objekat uopšte zamenjuje stari na istom mestu: nova stambena zgrada umesto stare, nova industrijska hala umesto stare, novi most umesto starog… Urbanističkim uslovima za novi most se zahtevao lučni i čelični most. To je sve. Ni o kakvom oponašanju sličnosti starog mosta nema ni reči!“, kaže Bojović.“Novi se razlikuje od starog po svemu po čemu mogu da se razlikuju dva mosta: po statičkom sistemu, opterećenjima, materijalima konstrukcije, rasponima. Rečju, u novom mostu nema ničeg  od tehničkih rešenja starog mosta. Od delova starog mosta u novom mostu se koriste, kao temeljne stope, oporac starog mosta na levoj obali i keson starog centralnog stuba, što je inače i traženo projektnim zadatkom, gde stare konstrukcije u fundiranju treba koristiti koliko je to moguće.“

On ističe da postoji nekoliko razloga što je DŽM-NS već veoma zapažen u stručnim krugovima.„Zapažen je zato što je njegov deo: veća lučna mostovska konstrukcija raspona 219 metara,  sa najvećim rasponom u svetu u grupi lučnih mostova sa dva koloseka i dijagonalnim vešaljkama. Takođe, i zato što je most sa vrlo velikim saobraćajnim opterećenjem: dva železnička koloseka sa najtežim šemama železničkih opterećenja, uz dve drumske trake, sa takođe najtežim drumskim opterećenjima.

Na primer, saobraćajna opterećenja ŽDM-NS jesu najveća na mostovima u Srbiji: 2,2 puta veća od starog,„Žeželjevog“, mosta, 3,1 put veća od mosta Gazela, 5,5 puta veća od mosta kod Beške“, navodi Bojović. „“Otac” mostova sa dijagonalnim vešaljkama, norveški profesor Per Tvajt, prošle je godine, prilikom proputovanja kroz Srbiju, razgovarao sa projektantima interesujući se za tehnička rešenja mosta, a posetio je i samo gradilište. Tada je uvrstio naš most na svetsku kartu mostova sa dijagonalnim vešaljkama. A ovih dana, posle uspešno završenog lansiranja mosta preko Dunava, projektanti su dobili puno čestitki iz sveta, od kolega iz Nemačke, Holandije, Italije, Španije, Norveške, Rumunije, Bugarske, Kanade, Kine… „

Aleksandar Bojović, projektant novog drumsko-železničkog mosta Foto: Dnevnik.rs

Kaže i da je u javnosti zapostavljena uloga domaćih firmi i stručnjaka:

„Bez obzira što je izvođač mosta špansko-italijanski konzorcijum firmi, učešće naših firmi i stručnjaka je veliko i značajno i to kao podizvođača, što kolege iz firmi izvođača ne kriju i veoma poštuju.“No, kakvi su izazovi postavljeni pred projektante i u kojoj meri su se oni razlikovali od onih koji su bili stavljeni pred Branka Žeželja, projektanta prethodnog drumsko-železničkog mosta?

„U osnovi, posao projektanta velikih mostova je uvek isti: ne postoji prethodni projekat nekog mosta koji možete makar delimično koristiti, morate zadovoljiti sve uslove tehničkih standarda, prilagoditi se svim lokalno specifičnim uslovima topografskim, geotehničkim, klimatskim, sezmičkim, najzad, morate da vodite računa o mogućnostima izvođenja, što direktno utiče na cenu mosta“, kaže Bojović. „Zahtevi tehničkih standarda su neuporedivo viši i brojniji. Primera radi, obim osnovnih tehničkih standarda za projektovanje novog mosta je bio oko 2.500 strana i to na engleskom i nemačkom jeziku! Pre 60 godina obim potrebnih standarda za projektovanje bio je do 200 strana. Obim rada na projektu mnogo je veći nego ranije: računari ubrzavaju rad, recimo, 10 puta u odnosu na staro vreme, ali je obim posla projektanta porastao 20 puta! Raspoloživo vreme za izradu projekta vrlo je kratko: projekat ŽDM-NS urađen je za samo šest meseci i obuhvatao je oko 5.000 stranica proračuna i oko 150 kvadratnih metara crteža.“

Poređenje Žeželjevog i novog DŽM Aleksandra Bojovića Foto: Dnevnik.rs

Bojović smatra da je betonska konstrukcija bila prirodno rešenje u “skromnim” uslovima pedesetih godina, jer čelika nije bilo ako se ne uveze, uvozna je bila i armatura i čelična žica za prednaprezanje, ali su količine manje. Beton je, opet, mogao da bude urađen i u lokalnim uslovima, armirača i tesara bilo je na pretek, drvene građe za oplate koliko hoćete, i tako dalje. U takvim uslovima stari most je bio ogroman uspeh i mnoštvo društvenih priznanja akterima gradnje, pre svega glavnom projektantu mosta, bilo je opravdano. Kako kaže, u celom procesu ključan faktor bila je cena celog projekta, koja je bila unapred zadata.

„U vreme izrade idejnog projekta i tenderskih dokumenata 2007-2009. godine, cena mosta bila je ograničena na 60 miliona evra. Idejni projekat su pregledali eksperti za mostove iz EU i posle vrlo pozitivne recenzije, gde su odobreni i tehničko rešenje i cena, objavili međunarodni konkurs za gradnju mosta. Ponude su bile, koliko znam iz medija, od 43 do 87 miliona  evra. Pobedio je špansko-italijanski konzorcijom sa ponuđenom cenom od 45,3 miliona evra. Trenutna cena mosta, opet prema informacijama iz medija, iznosi oko 51 milion evra, što je i dalje osetno manje od ciljanih 60“, podseća Bojović.  

 

        Svetozar Krstić