Dugoročni trend globalnog zagrevanja nastavljen i u 2017.

Nastavljajući dugoročni trend zagrevanja planete, globalne prosečne temperature u 2017. godini bile su 0.9 stepeni Celzijusa toplije nego što su bile u periodu  od 1951. do 1980. godine, kažu naučnici NASA Godard instituta za istraživanje svemira (GISS) u Njujorku.

U odvojenoj, nezavisnoj analizi, naučnici u Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu (NOAA) zaključili su da je 2017. godine treća najtoplija godina u njihovom zapisu. Mala razlika u rangiranju je posledica različitih metoda koje koriste dve agencije za analizu globalnih temperatura, iako se dugoročne evidencije agencija i dalje slažu. Obe analize pokazuju da je pet najtoplih godina zabeleženo u periodu nakon 2010. godine.

Zbog toga što se vremenske stanice i praksa merenja temperatura vremenom menjaju, postoje manje neizvesnosti u tumačenju specifičnih godišnjih razlika u srednjim temperaturama u svetu.

"Uprkos tome što u imamo hladnije temperature od prosečnih u bilo kojem delu sveta, globalno , temperature na planeti nastavljaju brz trend zagrevanja koje smo videli u poslednjih 40 godina", rekao je direktor GISS-a Gevin Šmit.

Prosečna temperatura površine na planeti je porasla za nešto više od jednog stepena Celzijusa, tokom proteklog veka. Promena je usledila uglavnom povećanjem emisije ugljen-dioksida i drugih emisija u atmosferu.

Fenomeni kao što su El Ninjo ili La Ninja, koji zagrevaju gornji tropski Tihi okean i izazivaju varijacije u globalnim vremenskim obrascima, doprinose kratkoročnim varijacijama u globalnoj prosečnoj temperaturi.  Trend zagrevanja je najsnažniji u arktičkim regionima, gde je 2017. godine došlo do kontinuiranog gubitka morskog leda.

Analize temperature NASA uključuju merenje površinske temperature na 6.300 vremenskih stanica, istraživačkih brodova i posmatračkih stanica na površini mora, kao i merenja temperature u istraživačkim stanicama na Antarktiku.

R. D.