Дугорочни тренд глобалног загревања настављен и у 2017.

Настављајући дугорочни тренд загревања планете, глобалне просечне температуре у 2017. години биле су 0.9 степени Целзијуса топлије него што су биле у периоду  од 1951. до 1980. године, кажу научници НАСА Годард института за истраживање свемира (GISS) у Њујорку.

У одвојеној, независној анализи, научници у Националној управи за океане и атмосферу (НОАА) закључили су да је 2017. године трећа најтоплија година у њиховом запису. Мала разлика у рангирању је последица различитих метода које користе две агенције за анализу глобалних температура, иако се дугорочне евиденције агенција и даље слажу. Обе анализе показују да је пет најтоплих година забележено у периоду након 2010. године.

Због тога што се временске станице и пракса мерења температура временом мењају, постоје мање неизвесности у тумачењу специфичних годишњих разлика у средњим температурама у свету.

"Упркос томе што у имамо хладније температуре од просечних у било којем делу света, глобално , температуре на планети настављају брз тренд загревања које смо видели у последњих 40 година", рекао је директор GISS-a Гевин Шмит.

Просечна температура површине на планети је порасла за нешто више од једног степена Целзијуса, током протеклог века. Промена је уследила углавном повећањем емисије угљен-диоксида и других емисија у атмосферу.

Феномени као што су Ел Нињо или Ла Ниња, који загревају горњи тропски Тихи океан и изазивају варијације у глобалним временским обрасцима, доприносе краткорочним варијацијама у глобалној просечној температури.  Тренд загревања је најснажнији у арктичким регионима, где је 2017. године дошло до континуираног губитка морског леда.

Анализе температуре НАСА укључују мерење површинске температуре на 6.300 временских станица, истраживачких бродова и посматрачких станица на површини мора, као и мерења температуре у истраживачким станицама на Антарктику.

Р. Д.