Državna matura u SSŠ: Umesto eseja test, a zadaci nepoznati
NOVI SAD: Stručni deo državne mature neće se mnogo razlikovati od dosadašnjeg stručnog ispita na kraju četvorogodišnjeg srednjoškolskog obrazovanja u školama sa standardom kvalifikacija, dok će veliku promenu osetiti profili koji nisu modernizovani, rekao je na vebinaru za nastavnike stručnjak u ovoj oblasti Gojko Banović.
Kada državna matura bude uvedena 2024. godine, umesto da pišu esej, učenici stručnih škola polagaće test iz maternjeg jezika i književnosti, a zatim iz matematike, kao i stručni ispit, koji će se sastojati od testa za proveru stručno-teorijskih znanja i maturskog praktičnog ispita.
“Matura je dosad bila delimično eksterna, što znači da su nastavnici zadavali teme i ocenjivali”, rekao je Gojko Banović. “Testovi na osnovu zadataka iz zbirke rađeni su u Centru za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih pri Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Kao takvi su slati svim školama, uz ključ za bodovanje. Za praktični deo mature, ocene je utvrđivala školska ispitna komisija na osnovu pojedinačnih ocena ispitivača. Obavezan član komisije bio je iz redova socijalnih partnera, odnosno kompanija vezanih za profil koji se ocenjivao. Prag prolaznosti davale su radne grupe Zavoda: za stručni ispit 50,5 bodova, a za praktični rad najmanje 50 bodova po radnom zadatku, što je značilo da je neki učenik dostigao potrebne kompetencije da bi radio u svojoj struci.
Za razliku od toga, dodaje, zadatke i testove na državnoj maturi sastavljaće radne grupe u okviru novoformiranog Centra za ispite, i to za sve učenike na nivou Srbije. Ocenjivanje testa, ovog puta sa nepoznatim zadacima, biće eksterno, van škola, na osnovu uputstva, dok će praktični rad vrednovati školska ispitna komisija, jer ne postoje rešenja koja su mnogoznačna za sve profile. Da li će, recimo, neka građevinska škola tražiti Arhiked ili drugi program, autonomna je odluka i zavisi od njenih resursa. Prag prolaznosti još nije utvrđen, a verovatno će se određivati za svaki ispit pojedinačno, pri čemu će se koristiti procenti ili poeni.
Kako suština državne mature nisu samo sertifikacija, tj. potvrda da se ovim završava jedan nivo obrazovanja, i evaluacija, jer će sekundarne analize omogućiti da se uoče i otklone slabosti sistema, nego i selekcija, javnost ponajviše interesuje kako će se rangirati stručna matura pri upisu na fakultet, odnosno da li je učenicima stručnih škola otežan put do visokog školstva.
”Zakon o srednjem vapitanju i obrazovanju definisao je da se stručna matura mora uzimati u obzir za odgovarajuću naučnu oblast, što kažemo po vertikali. Fakulteti treba da prihvate stručno-teorijski test i boduju ga na neki način. Drugim rečima, učenici nisu dužni da polažu dodatni predmet, osim ako fakultet nije predvideo proveru posebnih sposobnosti i veština”, dodao je Banović.
Za đake koji planiraju da studiraju oblast koja se ne poklapa sa njihovom strukom, predviđena je Lista izbornih predmeta, a broj testova koje bi polagali nije ograničen.
“Ako pretpostavimo da će biti slično današnjem modelu, može se očekivati da će Hemijsko-tehnološki fakultet tražiti da kandidat ima položenu i hemiju”, objasnio je rukovodilac Grupe za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Radovan Živković, dodavši kako će univerziteti u narednom periodu izaći sa veoma jasnim propozicijama. “Strah da će upis u srednje stručne škole biti prepreka daljem obrazovanju ne treba da postoji. Rekao bih da državna matura daje više mogućnosti nego postojeći koncept. Logično je očekivati da će većina mladih iz stručnih škola studirati oblast u kojoj su proveli četiri godine, što je opšti trend, i da će za konkurisanje biti dovoljno da polože matematiku, srpski i stručni ispit. Biće i fakulteta koji već tradicionalno imaju visoku konkurentnost, pa će zahtevati dodatne ispite, ali naši učenici su oduvek spremni na to.
Prema rečima vođe tima Projekta državne mature Gregora Mohorčiča, izborna lista ima samo predmete sa standardom postignuća za kraj celokupnog srednjeg obrazovanja, što je urađeno 2015. Radne grupe sastavljene od članova sa različitih nivoa obrazovanja strukturišu testove tako da 25 odsto bude iz osnovnog nivoa standarda postignuća, 50 iz srednjeg i 25 iz naprednog. Osnovna znanja i veštine iz datog predmeta treba da savladaju svi učenici sa završenim srednjim obrazovanjem u trajanju od četiri godine, jer će im biti potrebni u svakodnevnom životu i radu, bez obzira na struku koju odaberu. Srednji nivo očekuje se od đaka koji žele da studiraju akademske programe koji nisu direktno povezani sa datim predmetom, dok napredni nivo traži dodatna znanja i veštine iz datog predmeta kojima treba da vladaju učenici rešeni da studiraju oblast direktno povezanu sa njime.
Novina je razmatranje opcije da obrazovni profili u okviru jedne oblasti, odnosno područja rada, imaju zajednički stručno-teorijski test, a da se ono što je specifično za svaki profil proverava kroz praktični rad. U oblasti elektrotehnike, te ekonomije, prava i administracije, ova mogućnost je već testirana na pilot-maturi 2020, a biće i ove godine u aprilu. Prema rečima člana radne grupe za razvoj ispitnih materijala i direktora Pete ekonomske škole Milana Kecmana, tom prilikom objedinjena su tri obrazovna profila: ekonomski, finansijski i carinski tehničar, i to za predmete Osnovi ekonomije, Poslovna ekonomija, Računovodstvo i Statistika. Teme i sadržaji izabrani su na osnovu kriterijuma da su deo svih važnih oblasti ekonomske nauke, te da se na gotovo identičan način i sa istim ili sličnim nivoom zahteva izučavaju u okviru tri navedena profila.
S. Milačić