Državna matura: Izbor gradiva zajednički za sve planove i programe

Razlozi da se uvede standardizovana matura su višestruki su: znanje učenika nije svugde jednako vrednovano, srednjoškolske ustanove ne mogu da se porede niti poboljšaju na osnovu razlika, dok fakulteti nemaju poverenja u rezultate postojećih maturskih ispita. Iz ugla učenika, polagati u istoj sezoni i maturu i prijemne ispite nije samo naporno već i skupo, posebno ako žele da se okušaju na više odseka. Nekima ni pripreme za prijemne ispite nisu dostupne jer žive daleko od univerzitetskih gradova.

Uprkos brojnim izazovima, očita je namera da se taj prelomni korak više ne odlaže, smatraju članovi radne grupe ovog projekta i predstavnici Ministarstva prosvete, priznajući pritom kako i dalje među nastavnicima i učenicima vlada osećaj da nisu dovoljno informisani o svrsi, ciljevima i osnovnim postulatima državne mature, koju će prva polagati generacija upisana u srednju školu 2020. godine, a od njih najpre učenici trogodišnjih profila, i to na kraju školske 2022/2023. Svi ostali, koji se školuju četiri godine, ovaj novi vid provere znanja imaće po završetku školske 2023/2024. Svaki od tri vrste maturskih ispita

– opšti, umetnički i stručni – sastojaće se od izbornog i obaveznog dela, koji, kao što i sam naziv upućuje, polažu svi učenici, a obuhvata maternji jezik i književnost, matematiku i još jedan opšteobrazovni predmet sa liste (strani jezik  – engleski, italijanski, nemački, ruski, francuski ili španski, fizika, hemija, biologija, geografija, istorija, srpski kao nematernji jezik).

O obaveznom delu opšte mature – srpskom jeziku i književnosti, na vebinaru „Dvaput meri: druga provera koncepta državne mature”, govorio je profesor ovog predmeta u Osmoj beogradskoj gimnaziji Milan Šipovac, koji je takođe član radne grupe za razvoj zadataka i testova.

– Prvi izazov je bio izabrati korpus tekstova kojim ispitujemo učenička znanja, postignuća, veštine i sve ostalo, budući da imamo nekoliko planova i programa koji u ovom trenutku važe u Srbiji, jedan je novi plan za gimnazije, a drugi za četvorogodišnje obrazovanje u srednjim stručnim školama – kaže Šipovac. – Mislim da smo došli do rešenja koje je najpoštenije prema učenicima, a to je da se nijedno dete koje završi srednju školu neće susresti na državnoj maturi sa književnim delom ili oblašću iz gramatike koju nije obrađivalo, bez obzira na to koliko časova nedeljno ima i u koju školu ide. Pored tog izazova, imali smo i čitav niz drugih prilikom sastavljanja zadataka, koji su podeljeni na osnovni, srednji i napredni nivo. Ako se setimo toga da srednji nivo postignuća, za koji ima najviše zadataka, podrazumeva učenike koji će studirati, ne srpski jezik i književnost nego bilo šta drugo, postavilo se vrlo objektivno pitanje: šta bilo koji lekar ili inženjer treba da zna kada je u pitanju ovaj predmet? Osim toga, treba tražiti od đaka nešto što su učili pre četiri godine. Zbog toga smo vodili računa da zadaci budu takvi da im osveže sećanje na lekcije, a da sama njihova formulacija ne bude nešto o šta će se spoticati, jer nam nije cilj da jezičkim konstrukcijama testiramo njihovu inteligenciju nego zahtevano znanje ili veštinu. Na državnoj maturi mogu se javiti i nepoznati odlomci iz književnih dela, ali samo da bi se procenila veština razumevanja pročitanog.

Prema rečima Milana Šipovca, članovima radne grupe za razvoj zadataka i testova bilo je važno da ne naruše dobre tradicije školstva, jer suština standardizovane mature nije samo da ispita znanje učenika i da ih, eventualno, kvalifikuje za upis na neki fakultet.

– Ona će takođe, na ovaj ili onaj način, uticati na nastavu, dajući prostora da postavimo i neka druga pitanja i otvorimo polja koja se, u ovom trenutku, možda ne izučavaju toliko u školi, a standardi ih predviđaju. Naravno, nisu svi standardi pokriveni, jer ih je nemoguće testom ispitati, budući da su srpski jezik i književnost dinamičan predmet koji podrazumeva stalni dijalog između nastavnika i učenika. Zato moramo imati i otvorena pitanja čiji je odgovor svojevrstan esej, koji je posebno izazovan za nas jer je potrebno predvideti sve moguće učeničke odgovore, često kreativne, a potom ih vrednovati nekim bodom ili ne – zaključuje Šipovac.

S. Milačić