Државна матура у ССШ: Уместо есеја тест, а задаци непознати

Када државна матура буде уведена 2024. године, уместо да пишу есеј, ученици стручних школа полагаће тест из матерњег језика и књижевности, а затим из математике, као и стручни испит, који ће се састојати од теста за проверу стручно-теоријских знања и матурског практичног испита.

“Матура је досад била делимично екстерна, што значи да су наставници задавали теме и оцењивали”, рекао је Гојко Бановић. “Тестови на основу задатака из збирке рађени су у Центру за стручно образовање и образовање одраслих при Заводу за унапређење образовања и васпитања. Као такви су слати свим школама, уз кључ за бодовање. За практични део матуре, оцене је утврђивала школска испитна комисија на основу појединачних оцена испитивача. Обавезан члан комисије био је из редова социјалних партнера, односно компанија везаних за профил који се оцењивао. Праг пролазности давале су радне групе Завода: за стручни испит 50,5 бодова, а за практични рад најмање 50 бодова по радном задатку, што је значило да је неки ученик достигао потребне компетенције да би радио у својој струци.

За разлику од тога, додаје, задатке и тестове на државној матури састављаће радне групе у оквиру новоформираног Центра за испите, и то за све ученике на нивоу Србије. Оцењивање теста, овог пута са непознатим задацима, биће екстерно, ван школа, на основу упутства, док ће практични рад вредновати школска испитна комисија, јер не постоје решења која су многозначна за све профиле. Да ли ће, рецимо, нека грађевинска школа тражити Архикед или други програм, аутономна је одлука и зависи од њених ресурса. Праг пролазности још није утврђен, а вероватно ће се одређивати за сваки испит појединачно, при чему ће се користити проценти или поени.

Како суштина државне матуре нису само сертификација, тј. потврда да се овим завршава један ниво образовања, и евалуација, јер ће секундарне анализе омогућити да се уоче и отклоне слабости система, него и селекција, јавност понајвише интересује како ће се рангирати стручна матура при упису на факултет, односно да ли је ученицима стручних школа отежан пут до високог школства.   

”Закон о средњем вапитању и образовању дефинисао је да се стручна матура мора узимати у обзир за одговарајућу научну област, што кажемо по вертикали. Факултети треба да прихвате стручно-теоријски тест и бодују га на неки начин. Другим речима, ученици нису дужни да полажу додатни предмет, осим ако факултет није предвидео проверу посебних способности и вештина”, додао је Бановић.

За ђаке који планирају да студирају област која се не поклапа са њиховом струком, предвиђена је Листа изборних предмета, а број тестова које би полагали није ограничен.

“Ако претпоставимо да ће бити слично данашњем моделу, може се очекивати да ће Хемијско-технолошки факултет тражити да кандидат има положену и хемију”, објаснио је руководилац Групе за средње стручно образовање и васпитање у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Радован Живковић, додавши како ће универзитети у наредном периоду изаћи са веома јасним пропозицијама. “Страх да ће упис у средње стручне школе бити препрека даљем образовању не треба да постоји. Рекао бих да државна матура даје више могућности него постојећи концепт. Логично је очекивати да ће већина младих из стручних школа студирати област у којој су провели четири године, што је општи тренд, и да ће за конкурисање бити довољно да положе математику, српски и стручни испит. Биће и факултета који већ традиционално имају високу конкурентност, па ће захтевати додатне испите, али наши ученици су одувек спремни на то.

Према речима вође тима Пројекта државне матуре Грегора Мохорчича, изборна листа има само предмете са стандардом постигнућа за крај целокупног средњег образовања, што је урађено 2015. Радне групе састављене од чланова са различитих нивоа образовања структуришу тестове тако да 25 одсто буде из основног нивоа стандарда постигнућа, 50 из средњег и 25 из напредног. Основна знања и вештине из датог предмета треба да савладају сви ученици са завршеним средњим образовањем у трајању од четири године, јер ће им бити потребни у свакодневном животу и раду, без обзира на струку коју одаберу. Средњи ниво очекује се од ђака који желе да студирају академске програме који нису директно повезани са датим предметом, док напредни ниво тражи додатна знања и вештине из датог предмета којима треба да владају ученици решени да студирају област директно повезану са њиме.

Новина је разматрање опције да образовни профили у оквиру једне области, односно подручја рада, имају заједнички стручно-теоријски тест, а да се оно што је специфично за сваки профил проверава кроз практични рад. У области електротехнике, те економије, права и администрације, ова могућност је већ тестирана на пилот-матури 2020, а биће и ове године у априлу. Према речима члана радне групе за развој испитних материјала и директора Пете економске школе Милана Кецмана, том приликом обједињена су три образовна профила: економски, финансијски и царински техничар, и то за предмете Основи економије, Пословна економија, Рачуноводство и Статистика. Теме и садржаји изабрани су на основу критеријума да су део свих важних области економске науке, те да се на готово идентичан начин и са истим или сличним нивоом захтева изучавају у оквиру три наведена профила.

С. Милачић