Државна матура: Избор градива заједнички за све планове и програме

Разлози да се уведе стандардизована матура су вишеструки су: знање ученика није свугде једнако вредновано, средњошколске установе не могу да се пореде нити побољшају на основу разлика, док факултети немају поверења у резултате постојећих матурских испита. Из угла ученика, полагати у истој сезони и матуру и пријемне испите није само напорно већ и скупо, посебно ако желе да се окушају на више одсека. Некима ни припреме за пријемне испите нису доступне јер живе далеко од универзитетских градова.

Упркос бројним изазовима, очита је намера да се тај преломни корак више не одлаже, сматрају чланови радне групе овог пројекта и представници Министарства просвете, признајући притом како и даље међу наставницима и ученицима влада осећај да нису довољно информисани о сврси, циљевима и основним постулатима државне матуре, коју ће прва полагати генерација уписана у средњу школу 2020. године, а од њих најпре ученици трогодишњих профила, и то на крају школске 2022/2023. Сви остали, који се школују четири године, овај нови вид провере знања имаће по завршетку школске 2023/2024. Сваки од три врсте матурских испита

– општи, уметнички и стручни – састојаће се од изборног и обавезног дела, који, као што и сам назив упућује, полажу сви ученици, а обухвата матерњи језик и књижевност, математику и још један општеобразовни предмет са листе (страни језик  – енглески, италијански, немачки, руски, француски или шпански, физика, хемија, биологија, географија, историја, српски као нематерњи језик).

О обавезном делу опште матуре – српском језику и књижевности, на вебинару „Двапут мери: друга провера концепта државне матуре”, говорио је професор овог предмета у Осмој београдској гимназији Милан Шиповац, који је такође члан радне групе за развој задатака и тестова.

– Први изазов је био изабрати корпус текстова којим испитујемо ученичка знања, постигнућа, вештине и све остало, будући да имамо неколико планова и програма који у овом тренутку важе у Србији, један је нови план за гимназије, а други за четворогодишње образовање у средњим стручним школама – каже Шиповац. – Мислим да смо дошли до решења које је најпоштеније према ученицима, а то је да се ниједно дете које заврши средњу школу неће сусрести на државној матури са књижевним делом или облашћу из граматике коју није обрађивало, без обзира на то колико часова недељно има и у коју школу иде. Поред тог изазова, имали смо и читав низ других приликом састављања задатака, који су подељени на основни, средњи и напредни ниво. Ако се сетимо тога да средњи ниво постигнућа, за који има највише задатака, подразумева ученике који ће студирати, не српски језик и књижевност него било шта друго, поставило се врло објективно питање: шта било који лекар или инжењер треба да зна када је у питању овај предмет? Осим тога, треба тражити од ђака нешто што су учили пре четири године. Због тога смо водили рачуна да задаци буду такви да им освеже сећање на лекције, а да сама њихова формулација не буде нешто о шта ће се спотицати, јер нам није циљ да језичким конструкцијама тестирамо њихову интелигенцију него захтевано знање или вештину. На државној матури могу се јавити и непознати одломци из књижевних дела, али само да би се проценила вештина разумевања прочитаног.

Према речима Милана Шиповца, члановима радне групе за развој задатака и тестова било је важно да не наруше добре традиције школства, јер суштина стандардизоване матуре није само да испита знање ученика и да их, евентуално, квалификује за упис на неки факултет.

– Она ће такође, на овај или онај начин, утицати на наставу, дајући простора да поставимо и нека друга питања и отворимо поља која се, у овом тренутку, можда не изучавају толико у школи, а стандарди их предвиђају. Наравно, нису сви стандарди покривени, јер их је немогуће тестом испитати, будући да су српски језик и књижевност динамичан предмет који подразумева стални дијалог између наставника и ученика. Зато морамо имати и отворена питања чији је одговор својеврстан есеј, који је посебно изазован за нас јер је потребно предвидети све могуће ученичке одговоре, често креативне, а потом их вредновати неким бодом или не – закључује Шиповац.

С. Милачић