Dr Spomenka Mujović: Moć meditacije
i na isti takav način se raduje svemu što je okružuje. Upravo je takva dr Spomenka Mujović, profesorka u penziji Medicinskog fakulteta u Beogradu, na predmetu histologija i embriologija. Čila i vitalna ne krije svoje godine, nego s ponosom ističe da ih ima 73, a da joj je žao što nema već 93! Stoga ne čudi što Spomenka ima virtuelnu rok grupu koja se zove „Zabranjeno kukanje“ čiji je glavni zadatak da vrati osmeh na lice. Njen recept za vitalnost i mladolikost u zrelom životnom dobu je potreba da se svaki dan nauči nešto novo, osmeh i meditacija.
- Učila sam od mnogih velikih učitelja, čitala sam sve i svja, koliko god sam mogla. Od ranog detinjstva sam bila veoma znatiželjna da otkrijem „na čem' nebo stoji“. I otkrila sam - nebo stoji na meni, provereno - kaže u jednom dahu Spomenka Mujović.
Iako ste do odlaska u penziju bili profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu, vaš pristup medicini i izlečenju je integrativan. Šta vas je navelo da sledite takav put?
- Obični zdrav razum. Medicina nije gospodarica života nego sluškinja. Život podrazumeva poštovanje određenih zakona što zavisi od svakoga od nas, a ne od doktora. Svako zdravo rođen je dobio na poklon sve mehanizme za održavanje zdravlja i života do duboke starosti… Mi smo najodgovorniji za svoje zdravlje. Sa samim sobom smo 24 sata i tako iz dana u dan, a lekar je s nama veoma kratko i može nam dati savet i lekić...ili već šta može, ali nije svemoćan. Uostalom Latini su jasno rekli „Medicus curat, natura sanat“ - lekar leči, ali priroda isceljuje!
Da li je vaš susret s jogom i meditacijom donekle doprineo tome?
- Zapravo je obrnuto. U potrazi za rešenjima došla sam do joge i meditacije. Joga mi je značajno pomogla da u rekordnom roku završim studije medicine i diplomiram na Medicinskom fakultetu sa 23 godine života. Prava meditacija kao tehnika je došla malo kasnije.
Danas meditacija nije nešto neobično i mnogi je praktikuju. Da li biste nam objasnili šta je to meditacija?
- Meditacija je zbir veoma raznolikih postupaka. Samih tehnika meditacije ima veoma mnogo... Mnoge od njih ne bih preporučila jer (po mom uvidu) više pomućuju um nego što ga pročišćavaju. Svako, međutim ima pravo da izabere po svom ukusu i naklonostima i ne bih dalje o tome. Svrha je pre svega postizanje svesnosti, pripitomljavanje uma, kako bi nam postao verni prijatelj i sluga, a ne rob prolaznih žudnji, mržnji i neznanja koje nam prave haos od života. Jedan učitelj pripitomljavanje uma poredi sa pripitomljavanjem divljeg slona. Divlji slon pravi haos u ljudskom naselju, a pitomi vuče najveće terete na našu zapovest... Um jeste moguće pripitomljavati, ali je neophodno veliko strpljenje i pažnja.
Koju biste metodu preporučili i da li je potrebno neko predznanje?
- Ja sam se opredelila za, po meni, fiziološku meditaciju koja potiče od Gotame Bude, a naziva se vipasana i podrazumeva usmeravanje pažnje na dah i/ili telesne senzacije. Početnik treba da odvoji bar 10 minuta dnevno, da sedne udobno, mirno, da zatvori oči i posmatra svoj prirodni dah kako ulazi i kako izlazi...na ulazu u nos...sa velikom pažnjom na dodir svakog udaha i izdaha. Dodir na prstenovima nozdrva, u nosnim kanalima i na gornjoj usni ispod nozdrva. Tu se posmatra i da li je dah plitak ili dubok, toplina...itd. Dah je most između tela i uma i pažnja na dah je najbolji odmor za uznemireni, isprepadani, zabrinuti um, pun negativnosti... Kakav god da je, samo posmatrati bez unutrašnjih komentara i bez identifikacije –poistovećivanja sa samim sobom. Osim daha drugi fenomen života su osećaji na telu. Oni mogu biti grubi ili fini. Grubi su bol, pritisak, visoka temperatura, a fini mogu biti: toplo, hladno, lako, teško, trnci, žmarci, vibracije, oscilacije, dodir (vazduha ili odeća).
Da li se može meditirati sledeći uputstva s Interneta, ili bi trebalo imati pravog učitelja?
- Poželjno je imati učitelja, a vi to imate u Novom Sadu. Jedan od svetski poznatih, ali i najradikalniji (ne-učitelj ) Džidu Krišnamurti je odricao autoritete svim učiteljima (guruima). On kaže da je dovoljno ostati u tišini sam sa sobom, ujutro, pre ostalih poslova, tridesetak minuta, a i stalno pratiti (koliko god se može) šta se odvija u telu i umu....biti svestan opet i opet...
Zbog čega bi, po vašem mišljenju, trebalo uvesti svakodnevnu praksu meditacije?
- Za svoje dobro svaki čovek bi trebalo da poradi na svojoj meditaciji i teorijski i praktično. Moja vipasana je stroga i veoma zahtevna, ali i najdelotvornija jer čisti um preko dve jedine fiziološke funkcije koje nas prate od rođenja do smrti dah i osećaji- povratak iz glave u telo... I najstrašnije bolove postepeno naučiš da prihvataš kao normalan deo života i podnosiš bez kukanja... Molitva je mnogo lakša vrsta meditacije, ali zaobilazi telo i ubacuje u um ideje. Mantre slično ubacuju u um svoje moćne vibracije, a golo posmatranje daha i osećaja, bez identifikovanja sa njima, rasterećuje - pročišćava um. Samo takav um smiren um, bistar um, može obezbediti zdrav, plodan i kreativan život .
Šta za vas znači biti zdrav?
- Svetska zdravstvena organizacija je definisala zdravlje nešto kao lično, porodično i društveno blagostanje. Ja bih dodala da je zdravlje razumno prihvatanje svih životnih promena i održavanje svesnosti u ma kojoj situaciji do poslednjeg daha...
Boravili ste u Indiji u nekoliko navrata. Koliko je boravak i tamošnje iskustvo uticalo na vas?
- Indija je magična i egzotična zemlja. Za odlazak u Indiju potrebna je velika motivacija, hrabrost i avanturistički duh. Moja motivacija za odlazak u Indiju bila je vipasana meditacija. A poslednje dve posete istraživačko – avanturističke. Divni su ljudi tamo i siromašni i bogati, egzotična priroda, joga centri i hramovi…svaki priča za sebe.
Koje saznanje je najvrednije za vas i šta biste drugima preneli?
- Svesnost o prolaznosti života, ali istovremeno i o njegovoj višestrukoj čarobnoj lepoti i tajanstvenosti. Velika vrednost etičkih principa, humora i dečije razdraganosti. Spuštanje energije iz glave u srce. Parafraziraću stih Enesa Kiševića „Za tvoju lepotu svijete i kada načisto ostarim ja ću ostati dijete“ i živim prema mudrim Snupijevim rečima: „Pa da, jednoga dana ću umreti, ali ostale dane ima (more!) da budem živa, skroz naskroz ŽIVA!“
Marina Jablanov Stojanović