Dopunski rad lekara preti rizikom od korupcije

Oni su primedbe na Nacrt zakona izneli već jednom tokom prošle godine, kada su takođe Zakon ocenili kao koruptivan. Udruženje “Doktori protiv korupcije” skreće pažnju na to da dopunski rad za lekare i stomatologe iz javnog sektora nije adekvatno rešen, što predstavlja veliki rizik korupcije.

Primedbe Agencije odnose se, pre svega, na davanje širokih diskrecionih ovlašćenja organima javne vlasti, prepuštanje ministru da značajna pitanja uredi svojim aktima, iako je neophodno da ta pitanja budu regulisana zakonskim odredbama, upotrebu nepreciznih formulacija, te nepostojanje kriterijuma ili elemenata kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova raznih kolektivnih tela.

- Na ovaj način, značajna pitanja, kao što su, na primer, dopunski rad, zasnivanje radnog odnosa, odobravanje specijalizacija i provera kvaliteta stručnog rada nisu u potpunosti regulisani, što u praksi može stvoriti niz problema na koje je i ranije više puta ukazivano. Agencija za borbu protiv korupcije smatra da bi otklanjanje identifikovanih nedostataka i rizika korupcije doprinelo stvaranju adekvatnog pravnog okvira u oblasti zdravstvene zaštite i ostvarenju ciljeva iz strateških dokumenata za borbu protiv korupcije - navodi se u tekstu dostavljenom Ministarstvu.

U mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije kaže se da novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti treba na adekvatan način da uredi oblast dopunskog rada, sa jasnim kriterijumima za dobijanje dozvole za taj rad, detaljnijim propisivanjem gde i pod kojim uslovima može da se obavlja, kao i preciznim regulisanjem uslova pod kojima zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini mogu da pružaju zdravstvene usluge u privatnim uslovima.

Koordinator udruženja “Doktori protiv korupcije” dr Draško Karađinović ocenjuje da je ključni problem Nacrta dopunski rad za lekare i stomatologe iz javnog sektora.

I premijerka Srbije Ana Brnabić priznala je da se u poglavlju 23 u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji kasni, posebno u delu sprovođenja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije kao ključnom segmentu procesu evrointegracija. Karađinović podseća da je i Vlada RS postavila oblast zdravstva na prvo mesto po korupciji u odgovoru na Upitnik EK, pa je jasno da nespremnost ukidanja rizika od konflikta interesa kao koruptivnog mehanizma u sistemskom zdravstvenom zakonu dodatno usporava proces pristupanja EU.

- Državni lekari u Srbiji stekli su pravo da dopunski rade u privatnom sektoru usvajanjem Zakona o zdravstvenoj zaštiti u decembru 2005. kada je sadašnja “proevropska” opozicija, bila vlast. Još pre usvajanja zakon je izazvao lavinu kritika jer legalizuje konflikt interesa u javnoj službi, što je zakonski presedan. Lekari i stomatolozi su, naime, jedina kategorija zaposlenih u javnim službama kojima je zakonom omogućeno da rade i privatno u istoj delatnosti - kaže dr Karađinović i dodaje da je to kao kada bi sudija i tužilac imali pravo da posle radnog vremena budu konsultanti u advokatskim kancelarijama, kad bi carinik radio u privatnoj špediterskoj firmi, a novinari u privatnim, konkurentskim medijima.

Karađinović ocenjuje da su štete od konflikta interesa u zdravstvu proteklih godina višestuke i očigledne;građani ih prepoznaju jer su osetili njihove posledice.

- Dolazi do smanjenja produktivnosti državnog sektora i stvaranja veštačkih lista čekanja. Što su duže liste čekanja pre podne, privatna praksa posle radnog vremena  biće punija. Osnovni principi javnog zdravstva – jednakost, pravednost, dostupnost – padaju u vodu za većinu osiguranika koji ne mogu ponovo da plaćaju. Zatim, zatvara se tržište rada. jer isti ljudi rade na dva-tri mesta, što nezaposlenim mladim lekarima bitno smanjuje mogućnost dobijanja posla. Zaustavlja se razvoj zdravog privatnog sektora, jer znatan broj privatnih ordinacija parazitira na državnom sektoru prevođenjem pacijenata preko lekara koji rade dopunski kao konsultanti - objašnjava dr Karađinović.

Time se stotinama hiljada pacijenata onemogućava refundacija, a ti pacijenti plaćaju obavezni doprinos. Karađinović kaže kako osiguranje i ne treba dva puta da plaća istog lekara, jednom kroz platu u bolnici ili  domu zdravlja, a drugi put kroz nadoknadu u privatnoj praksi, i to za uslugu koju je već bio dužan da pruži osiguraniku.

- Ovim apsurdom ujedno se blokira integracija 7.000 privatnih ordinacija i apoteka u sistem obaveznog finansiranja zdravstva, čime se Srbija dodatno udaljava od standarda EU. Iskrivljeni su mehanizmi ponude i potražnje u zdravstvu i dovode do enormnog rasipanja. Ukupni rashodi za zdravstvo Srbije, prelaze tri milijarde evra, ili blizu 11 odsto BDP, čime daleko nadmašujemo zemlje u okruženju - navodi dr Karađinović.

Prema njegovim rečima ova “brutalna merkantilizacija zdravstva” uzrokovana štetnom sistemskom regulativim dovodi do pogoršanja zdravstvenih pokazatelja.

- S preventivnog, prioriteti su pomereni ka kurativnom konceptu pružanja usluga. O tome svedoči rast hroničnih oboljenja, pre svih infarkta, šloga, dijabetesa, određenih vrsta tumora. Time je paradoks zaokružen: što više izdvajamo za zdravstvo, zdravstveno stanje nacije je ugroženije - smatra dr Karađinović.

LJ. Petrović