Допунски рад лекара прети ризиком од корупције

Они су примедбе на Нацрт закона изнели већ једном током прошле године, када су такође Закон оценили као коруптиван. Удружење “Доктори против корупције” скреће пажњу на то да допунски рад за лекаре и стоматологе из јавног сектора није адекватно решен, што представља велики ризик корупције.

Примедбе Агенције односе се, пре свега, на давање широких дискреционих овлашћења органима јавне власти, препуштање министру да значајна питања уреди својим актима, иако је неопходно да та питања буду регулисана законским одредбама, употребу непрецизних формулација, те непостојање критеријума или елемената критеријума за предлагање и именовање чланова разних колективних тела.

- На овај начин, значајна питања, као што су, на пример, допунски рад, заснивање радног односа, одобравање специјализација и провера квалитета стручног рада нису у потпуности регулисани, што у пракси може створити низ проблема на које је и раније више пута указивано. Агенција за борбу против корупције сматра да би отклањање идентификованих недостатака и ризика корупције допринело стварању адекватног правног оквира у области здравствене заштите и остварењу циљева из стратешких докумената за борбу против корупције - наводи се у тексту достављеном Министарству.

У мишљењу Агенције за борбу против корупције каже се да нови Закон о здравственој заштити треба на адекватан начин да уреди област допунског рада, са јасним критеријумима за добијање дозволе за тај рад, детаљнијим прописивањем где и под којим условима може да се обавља, као и прецизним регулисањем услова под којима здравствени радници у здравственим установама у јавној својини могу да пружају здравствене услуге у приватним условима.

Координатор удружења “Доктори против корупције” др Драшко Карађиновић оцењује да је кључни проблем Нацрта допунски рад за лекаре и стоматологе из јавног сектора.

И премијерка Србије Ана Брнабић признала је да се у поглављу 23 у преговорима о приступању Европској унији касни, посебно у делу спровођења Националне стратегије за борбу против корупције као кључном сегменту процесу евроинтеграција. Карађиновић подсећа да је и Влада РС поставила област здравства на прво место по корупцији у одговору на Упитник ЕК, па је јасно да неспремност укидања ризика од конфликта интереса као коруптивног механизма у системском здравственом закону додатно успорава процес приступања ЕУ.

- Државни лекари у Србији стекли су право да допунски раде у приватном сектору усвајањем Закона о здравственој заштити у децембру 2005. када је садашња “проевропска” опозиција, била власт. Још пре усвајања закон је изазвао лавину критика јер легализује конфликт интереса у јавној служби, што је законски преседан. Лекари и стоматолози су, наиме, једина категорија запослених у јавним службама којима је законом омогућено да раде и приватно у истој делатности - каже др Карађиновић и додаје да је то као када би судија и тужилац имали право да после радног времена буду консултанти у адвокатским канцеларијама, кад би цариник радио у приватној шпедитерској фирми, а новинари у приватним, конкурентским медијима.

Карађиновић оцењује да су штете од конфликта интереса у здравству протеклих година вишестуке и очигледне;грађани их препознају јер су осетили њихове последице.

- Долази до смањења продуктивности државног сектора и стварања вештачких листа чекања. Што су дуже листе чекања пре подне, приватна пракса после радног времена  биће пунија. Основни принципи јавног здравства – једнакост, праведност, доступност – падају у воду за већину осигураника који не могу поново да плаћају. Затим, затвара се тржиште рада. јер исти људи раде на два-три места, што незапосленим младим лекарима битно смањује могућност добијања посла. Зауставља се развој здравог приватног сектора, јер знатан број приватних ординација паразитира на државном сектору превођењем пацијената преко лекара који раде допунски као консултанти - објашњава др Карађиновић.

Тиме се стотинама хиљада пацијената онемогућава рефундација, а ти пацијенти плаћају обавезни допринос. Карађиновић каже како осигурање и не треба два пута да плаћа истог лекара, једном кроз плату у болници или  дому здравља, а други пут кроз надокнаду у приватној пракси, и то за услугу коју је већ био дужан да пружи осигуранику.

- Овим апсурдом уједно се блокира интеграција 7.000 приватних ординација и апотека у систем обавезног финансирања здравства, чиме се Србија додатно удаљава од стандарда ЕУ. Искривљени су механизми понуде и потражње у здравству и доводе до енормног расипања. Укупни расходи за здравство Србије, прелазе три милијарде евра, или близу 11 одсто БДП, чиме далеко надмашујемо земље у окружењу - наводи др Карађиновић.

Према његовим речима ова “брутална меркантилизација здравства” узрокована штетном системском регулативим доводи до погоршања здравствених показатеља.

- С превентивног, приоритети су померени ка куративном концепту пружања услуга. О томе сведочи раст хроничних обољења, пре свих инфаркта, шлога, дијабетеса, одређених врста тумора. Тиме је парадокс заокружен: што више издвајамо за здравство, здравствено стање нације је угроженије - сматра др Карађиновић.

Љ. Петровић