„Dnevnikov” reporter u Miluzu u najvećem svetskom muzeju automobila: Celodnevna avantura među četvorotočkašima

Audio vodič, filmovi i druge aktivnosti obezbeđuju izuzetan pregled istorijata automobila predstavljenih u kolekciji kroz tri tematske celine: Avantura automobila od 1878. godine do 20. veka, trkačke automobile sa bolidima Formule 1 sa zvučnim efektima i remek dela.sa najluksuznijim automobilima. Moguće je i fotografisati se u jednom od oldtajmera, prostranstvo muzeja može se obilaziti u malom električnom voziću, a na autodromu, trkačkoj stazi  održava se auto šou. Mogućnosti ima da sednete za volan i vozite petnaestak oldtajmera ili automobile novije marke, a to zadovoljstvo u zavisnosti od odabrane marke staje od 40 do 100 evra.

Razvoj automobilske industrije u Francuskoj započela je kompanija Panhard&Levašor otkupivši Daimlerov patent motora. Najstariji u kolekciji je model je iz 1891. godine sa jednocilindričnim motorom koji je dostizao brzinu od 12 kilometara na sat, a poznat je po tome što je pripadao svešteniku Gavosu iz mesta Amiens koji ga je koristio 26 godina! Svetla tog automobila radila uz pomoć sveća! Vozilom sa Daimlerovim dvocilindričnim motorom, njegov konstruktor Panhard je 1893. učestvovao na jednoj od prvih automobilskih trka Pariz-Nica. Panhard&Levašor iz 1894. je prva komercijalno proizvedena i prodata serija automobila u svetu od 30 vozila, a prodaju su prvi nudili u specijalizovanim katalozima fabrike.

Automobilska industrija je brzo napredovala, što je uočljivo u delu postavke iz perioda od 1911. do 1938. godine, kada su se uveliko počela proizvoditi moćna vozila, jer zahvaljujući novim tehničkim rešenjima motori sa unutrašnjim sagorevanjem su usavršavani, a automobili su postali dostupni srednjoj klasi i sitnim preduzetnicima. Svi primerci u postavci po nečemu su interesantni, i uz svaki su naznačene njegove tehničke karakteristike, pa i neke zanimljivosti. Tako Bugati” iz 1929. godine sa osmocilindričnim motorom sa 2263 kubika mogao je da razvije brzinu od 210 kilometara na sat. Model istog proizvođača iz 1931. imao je električni motor od 36 volti i mogao je da pređe 100 kilometara. Etore Bugati je dizajnirao ovo vozilo za korišćenje unutar fabrike i na njegovom imanju u Molsajmu. Model je bio napravljen samo u tri serije i 1931. godine je prodavan za 10.000 franaka, a u to vreme “Pežo 201” je koštao 17.800 franaka. Taj elektromobil je bio najjeftinije “Bugatijevo” vozilo ikad proizvedeno.

Bugati od lego kockica u voznom stanju 

Bugatijev “Širon”  smo osmotrili u dve varijante. Iznenađenje je bilo pri izlazu iz muzeja, gde je predstavljen “Širon” u prirodnoj veličini napravljen od Lego kockica! Ovaj Bugatijev lepotan sastavljen od Lego kockica prošle godine, u voznom je stanju. Sastavljanje je trajalo 13.500 sati, učestvovalo je 20 ljudi, a “Širon” je sklopljen od oko milion Lego kockica i različitih tehničkih delova, kompleksnijih od uobičajenih Lego kockica. Ne može da ide 400 km na sat kao originalni model, ali je svakako impresivan samim tim što je u voznom stanju. Testirana brzina mu je 21 km na sat, a tim koji ga je osmislio uverava da bi mogao razviti maksimalnu brzino od 30 km na sat.

Impresivno deluje postavka remek dela automobilske industrije smeštena u posebnoj prostoriji, a obuhvata najlepše modele nastale tokom 30-tih godina prošlog veka, a u pitanju su modeli koji su rađeni u vrlo malim serijama ili unikatno po naruybini za poznate kupce.

U ovoj kolekciji koja nosi naziv “Remek dela” dominiraju modeli “Bugatija” pošto je Fric Šlumpf bio zaljubljenik u “Bugatijeve” automobile, pa je muzej u Miluzu jedinstven u svetu po tome što se na jednom mestu nalazi najviše Bugatijevih vozila. Među njima se posebno izdvajaju “Bugati Rojal Napoleon kupe T41 iz 1929, i T41 Limuzina iz 1933. U postavci je i nekoliko fantastičnih modela Rols Rojsa, među kojima i Silver Ghost iz 1924. i modeli Fantom 1, 2. i 3 iz 1928.

Moderna vozila su deo avanture automobila nastalih posle 1939. godine, odnosno posle Drugog svetskog rata, gde se vide tadašnji trendovi u razvoju automobilske industrije, kada su se francuski i italijanski proizvođači utrkivali da naprave što manje, jeftinije i funkcionalnije modele svakom dostupne. Među četvorotočkašima iz tog perioda, nalaze se oni koji su bili popularni i na našim putevima, poput Fiata 500, Renoa 4, Trabanta, više modela Citroena i drugih.

Naravno, i poveći odeljak sa trkačkim automobilima ne treba zaobići, gde su prikazani najvredniji primerci sportskih kola. Bolidi su raspoređeni u tri tematske celine: “Grand Pri”, “Le Mans” i “Formula”,  pa se posetiocima može pričiniti kao da se nalaze na startu trka. 

Nakon svih prethodnih utisaka zavirili smo među novije autiće iz Bugatijeve produkcije. Na prvom mestu za oko nam je zapeo model “Divo”. Uz divljenje, zbog tankog novčanika, malo nam bi i nelagodno, jer “Divo” košta oko pet miliona evra, a biće napravljeno svega 40 primeraka i svi su prodati prvog dana. Motor sa četiri turbine daje mu snagu od 1.500 konja, pa mu je od starta za ubrzanje do 100 km na sat potrebno samo za 2,4 sekunde, a može da dostigne maksimalnih 380 km na sat. Albert Divo (1895-1966) bio je čuveni francuski vozač pa je i zaslužio da skupoceni superautomobil ponese njegovo ime.

Tekst i foto: Milorad Mitrović