„Дневников” репортер у Милузу у највећем светском музеју аутомобила: Целодневна авантура међу четвороточкашима

Аудио водич, филмови и друге активности обезбеђују изузетан преглед историјата аутомобила представљених у колекцији кроз три тематске целине: Авантура аутомобила од 1878. године до 20. века, тркачке аутомобиле са болидима Формуле 1 са звучним ефектима и ремек дела.са најлуксузнијим аутомобилима. Могуће је и фотографисати се у једном од олдтајмера, пространство музеја може се обилазити у малом електричном возићу, а на аутодрому, тркачкој стази  одржава се ауто шоу. Могућности има да седнете за волан и возите петнаестак олдтајмера или аутомобиле новије марке, а то задовољство у зависности од одабране марке стаје од 40 до 100 евра.

Развој аутомобилске индустрије у Француској започела је компанија Panhard&Lеvašor откупивши Даимлеров патент мотора. Најстарији у колекцији је модел је из 1891. године са једноцилиндричним мотором који је достизао брзину од 12 километара на сат, а познат је по томе што је припадао свештенику Гавосу из места Амиенс који га је користио 26 година! Светла тог аутомобила радила уз помоћ свећа! Возилом са Даимлеровим двоцилиндричним мотором, његов конструктор Панхард је 1893. учествовао на једној од првих аутомобилских трка Париз-Ница. Panhard&Lеvašor из 1894. је прва комерцијално произведена и продата серија аутомобила у свету од 30 возила, а продају су први нудили у специјализованим каталозима фабрике.

Аутомобилска индустрија је брзо напредовала, што је уочљиво у делу поставке из периода од 1911. до 1938. године, када су се увелико почела производити моћна возила, јер захваљујући новим техничким решењима мотори са унутрашњим сагоревањем су усавршавани, а аутомобили су постали доступни средњој класи и ситним предузетницима. Сви примерци у поставци по нечему су интересантни, и уз сваки су назначене његове техничке карактеристике, па и неке занимљивости. Тако Бугати” из 1929. године са осмоцилиндричним мотором са 2263 кубика могао је да развије брзину од 210 километара на сат. Модел истог произвођача из 1931. имао је електрични мотор од 36 волти и могао је да пређе 100 километара. Еторе Бугати је дизајнирао ово возило за коришћење унутар фабрике и на његовом имању у Молсајму. Модел је био направљен само у три серије и 1931. године је продаван за 10.000 франака, а у то време “Пежо 201” је коштао 17.800 франака. Тај електромобил је био најјефтиније “Бугатијево” возило икад произведено.

Бугати од лего коцкица у возном стању 

Бугатијев “Широн”  смо осмотрили у две варијанте. Изненађење је било при излазу из музеја, где је представљен “Широн” у природној величини направљен од Лего коцкица! Овај Бугатијев лепотан састављен од Лего коцкица прошле године, у возном је стању. Састављање је трајало 13.500 сати, учествовало је 20 људи, а “Широн” је склопљен од око милион Лего коцкица и различитих техничких делова, комплекснијих од уобичајених Лего коцкица. Не може да иде 400 км на сат као оригинални модел, али је свакако импресиван самим тим што је у возном стању. Тестирана брзина му је 21 км на сат, а тим који га је осмислио уверава да би могао развити максималну брзино од 30 км на сат.

Импресивно делује поставка ремек дела аутомобилске индустрије смештена у посебној просторији, а обухвата најлепше моделе настале током 30-тих година прошлог века, а у питању су модели који су рађени у врло малим серијама или уникатно по naruybini за познате купце.

У овој колекцији која носи назив “Ремек дела” доминирају модели “Бугатија” пошто је Фриц Шлумпф био заљубљеник у “Бугатијеве” аутомобиле, па је музеј у Милузу јединствен у свету по томе што се на једном месту налази највише Бугатијевих возила. Међу њима се посебно издвајају “Бугати Ројал Наполеон купе Т41 из 1929, и Т41 Лимузина из 1933. У поставци је и неколико фантастичних модела Ролс Ројса, међу којима и Силвер Ghost из 1924. и модели Фантом 1, 2. и 3 из 1928.

Модерна возила су део авантуре аутомобила насталих после 1939. године, односно после Другог светског рата, где се виде тадашњи трендови у развоју аутомобилске индустрије, када су се француски и италијански произвођачи утркивали да направе што мање, јефтиније и функционалније моделе сваком доступне. Међу четвороточкашима из тог периода, налазе се они који су били популарни и на нашим путевима, попут Фиата 500, Реноа 4, Трабанта, више модела Цитроена и других.

Наравно, и повећи одељак са тркачким аутомобилима не треба заобићи, где су приказани највреднији примерци спортских кола. Болиди су распоређени у три тематске целине: “Гранд При”, “Ле Манс” и “Формула”,  па се посетиоцима може причинити као да се налазе на старту трка. 

Након свих prеthodnih утисака завирили смо међу новије аутиће из Бугатијеве продукције. На првом месту за око нам је запео модел “Диво”. Уз дивљење, због танког новчаника, мало нам би и нелагодно, јер “Диво” кошта око пет милиона евра, а биће направљено свега 40 примерака и сви су продати првог дана. Мотор са четири турбине даје му снагу од 1.500 коња, па му је од старта за убрзање до 100 км на сат потребно само за 2,4 секунде, а може да достигне максималних 380 км на сат. Алберт Диво (1895-1966) био је чувени француски возач па је и заслужио да скупоцени супераутомобил понесе његово име.

Текст и фото: Милорад Митровић