„Dnevnik” u poseti odmaralištu Crvenog krsta Vojvodine na Vršačkom bregu: Odmor u dečjem kampu zauvek se pamti

Sredinom avgusta poslednja grupa mališana, tačnije njih 56 iz cele Vojvodine, boravilo je na brdu iznad Vršca, a sudeći prema rečima i utiscima tih osnovnoškolaca, prvo odvajanje od kuće i svojih roditelja zauvek će pamtiti.

- Sve ovo je divno iskustvo, svi smo zajedno i lepo se družimo, imamo priliku da se upoznamo, a šetnje su najlepše - ushićena je trinaestogodišnja Milica Savić zvana Milča, Milčaja, Mica, iz Česterega, i kaže da zna da izgleda kao da je srednjoškolka ali će tek sad u sedmi razred. - Najinteresantniji su dečaci! Šalim se... Šetnje su bile najbolje. Toliko odmorite mozak, nećete pogrešiti gde god da zakoračite! Mislim, kad idemo uzbrdo i nizbrdo, što je logično jer smo na bregu, ne osećam bol, odmorim mozak i dušu. Da li ćutim dok šetam?! Ja pevam!

Pričljiva i talentovana Mica, koja je deo dua Mara-Mica zajedno sa Marijom Knežević (12) iz Banatskog Karađorđeva, sećaće se Vršačkog brega i po održanim koncertima u dnevnom boravku odmarališta.

Svi imaju potrebu za igrom i pažnjom

Osim dece koja su iz socijalno ugroženih porodica, u odmaralištu na Vršačkom bregu boravila su i nagrađivana deca koja sarađuju sa Crvenim krstom. Spajanje različitih „pozadina” doprinose tome da uče jedni od drugij i usvajaju određene socijalne veštine.

- Sva deca generalno imaju potrebu za igrom i druženjem, kao i potrebu za pažnjom, brigom i uvažavanjem - objašnjava vaspitač i volonter-saradnik Crvenog krsta Vojvodine Mirela Kljajić. - Čini mi se da mnoga deca ostaju neprimećena u smislu nekih talenata, a mi im to istaknemo i ohrabrimo ih da se razvijaju u tom pravcu. Bitno je da njihovo samopoštovanje podignemo na viši nivo. Neka deca su povučena, suzdržana, a kad ih osnažimo, prijatnije se osećaju.

Komunikacija je bitna veština koju sva deca treba da usvoje, te su i radionice bile najviše fokusirane na nju. Podsticanje socijalnih veština, prihvatanje različitosti, razvijanje tolerancije, razvijanje veština za prevazilaženje konflikata, samo su neke od obrađenih tema, a kako kaže Kljajić, najlepši je osećaj kad mališani odlaze kući a vaspitači vide da su nešto postigli sa njima. Zato i žele da organizaciju Crvenog krsta najpre pamte po kampovima i druženjima, a ne po obrocima iz Narodnih kuhinja.

- Mi smo bend „Mara-Mica” i pevamo baš sve, turbo-folk - kaže Milica i krene da peva „Apsolutno moj si broj”, dok Mara nastavlja „apsolutno ja sam tvoj”, pa nastavljaju zajedno „genijalan mi smo spoj”. - Mi se toliko obožavamo. I jako smo hiperaktivni i hoćemo i noću da idemo jedni kod drugih.

I dok su Mara-Mica više okrenute zabavi sa šire mase, Vrščanin Miodrag Lazar Vukašinović (12) je budući operski pevač koji se ubacuje na Miličinu želju da ajcaju i noću: „Kad kaže ’mi’, zapravo misli na sebe.”

- Došli smo da se odmorimo od učenja - najvažnije je tom umetniku u nastajanju. - Lepo mi je ovde. Iako sam iz Vršca, sad sam obilazio mesta na koja nikad nisam bio, kao što je crkva svetog Teodora. Inače mi je ludo i nezaboravno sa ovim „ženama”.

Kako nam Marija kaže, neka deca iz njene škole nisu želela da dođu na Vršački breg, ali će im ona po povratku ispričati kako joj je bilo i sigurno će shvatiti da su pogrešili.

Osim šale i razbibrige, mališani su svaki dan imali plan i program ispunjen radionicama, izletima, druženjima. Iako im učenje znakovnog jezika nije delovalo komplikovano, kažu da im sporazumevanje na maternjem nije uvek išlo od ruke... Takođe, pravili su i narukvice, bukmarkere, hvatače snova, cveće, pričali su o životu...

- Ja bih mogla da budem ona novinarka koja sve pokazuje na znakovnom jeziku - uverena je Mica koja se, istina, nije isprva snašla u tome, ali je zato vrhunski intonirala uvodnu špicu informativne emisije Dnevnik, informisavši nas da obožava žege i vrućinčine i da je najbitnija „voda, voda i samo voda, jer se ne sme dehidrirati”.

L. Radlovački