„Dnevnik” saznaje: Institut nabavlja još dva linearna akceleratora

Prema rečima direktora Instituta profesora dr Zorana Radovanovića, aparati će biti nabavljeni kreditom Svetske banke, uz pomoć Ministarstva zdravlja.

Očekujemo da će u 2018. godini biti renovirana dva bunkera i instalirana dva nova akceleratora i jedan CT simulator. Bunkeri su u zgradi “Kamenice jedan” i postoje od kako je napravljen Institut. U jednom od njih je i sada aparat za zračenje, star 13 godina, koji bi u slučaju nabavke bio rasklopljen, kaže dr Radovanović.

U staroj zgradi Institut ima tri bunkera, od kojih su dva prazna. U dva će biti smešteni novi aparati za zračenje, a u trećem CT simulator, koji služi za planiranje zračenja.

Potrebna je kompletna adaptacija bunkera, što podrazumeva i elektroinstalacije, ventilaciju, klimatizaciju. Svuda je i oplata od lamperije, što mora da se skida, navodi dr Radovanović.

Na zračnu terapiju trenutno čeka 302 pacijenta, dok je u septembru prošle godine na ovoj listi bilo 720 bolesnika.

Da podsetimo, Institut za onkologiju Vojvodine prošle godine je dobio dva nova linearna akceleratora, u martu i septembru, te se od tada i smanjuju liste čekanja na ovu terapiju.

Institut sada ima dva stara aparata u “Kamenici jedan” od kojih jedan ima 13, a drugi devet godina i dva nova, nabavljena prošle godine, od kojih je jedan takođe u starom objektu, a drugi u “Kamenici 2”.

Nabavkom dva nova uređaja, Institut će imati ukupno pet mašina, jer će jedan stari aparat ostaviti u funkciji.

U suštini, imaćemo jedan aparat više nego sada, ali će kvalitet zračenja biti daleko bolji s novim akceleratorima. S pet akceleratora moći ćemo da zračimo dnevno 250 pacijenata u dve smene, a sada je to do 200, kazao je dr Radovanović.

Linearni ackeleratori koji će biti nabavljeni u narednoj godini su “Varijanovi” aparati i oni će međusobno biti umreženi.

To su savremeni uređaji koji ne koriste prirodan trajan izvor radioaktivnosti, nego se zračenje proizvodi u uređaju, i to samo dok je on u pogonu.

Dva su oblika tako proizvedenog zračenja - fotonsko i elektronsko. Fotonski zraci upotrebljavaju se za tumore smeštene dublje u telu, a elektronsko zračenje upotrebljava se za površinski smeštene tumore.

Radioterapija je jedna od najčešćih metoda lečenja tumora kroz koju prolazi gotovo 70 posto onkoloških bolesnika.

Za neke bolesnike to je i jedina indukovana terapija. Međutim, postoje i ograničenja radioterapije. Nisu svi tumori jednako osetljivi na zračenje, niti su sve lokacije tumora jednako dostupne zračenju bez većeg oštećenja zdravog tkiva.

Osim toga, postoji maksimalna doza zračenja kojoj se pojedinac može podvrgnuti u toku života. Zato su ciljana zračenja, koja se postižu upotrebom linearnih akceleratora, veoma važna.

LJ. Petrović