Dnevnik proslavlja 78. rođendan: Uručene tradicionalne novinarske nagrade

Tradicionalno, svake godine, „Dnevnik” proslavlja svoj rođendan, ali zbog trenutne epidemiološke situacije, nastale epidemijom koronavirusa, ovogodišnja proslava je izostala. Dan Dnevnika je iz tog razloga obeležen u skladu sa propisanim merama, a najuspešnijim novinarima uručene su tradicionalne nagrade.

Prvu godišnju novinarsku nagradu, ove godine, dobila je Zorica Milosavljević, druga nagrada je otišla u ruke Svetozaru Krstiću, a treća Kristini Bugarski. Nagrada za najboljeg honorarnog saradnika pripala  je Laslu Kišu.

Dobitnik prošlogodišnje novinarske nagrade i predsednik žirija Dubravka Nikolić pročitala je obrazloženje o nagrađenim novinarima, kojima je nagrade uručila glavna i odgovorna urednica „Dnevnika” Nada Vujović.

Sećanje na prvog urednika Tozu

Ideja o štampanju prvog broja „Slobodne Vojvodine” potekla je od njenog prvog glavnog urednika Svetozara Markovića Toze, čija bronzana bista i danas na ulasku u zgradu „Dnevnika” podseća na tradiciju koju su sve potonje generacije, kao i ove danas, nastavile.  Svoj angažman prvi urednik platio je glavom, a svake godine, pa i ove, redakcija odaje počast svom prvom uredniku. Direktor i glavna i odgovorna urednica „Dnevnika” Dušan Vlaović i Nada Vujović položili su cveće na spomen-obeležje Tozi Markoviću na Novom groblju u Novom Sadu.

- Ovogodišnji laureat, Zorica Milosavljević je novinar na koju bi trebale da se ugledaju mlađe kolege i da krenu njenim stopama. Zoričine reportaže su pune ljudskih sudbina i istorijskih činjenica, što je pravo blago za naše novine. Kada kažemo Sremski Karlovci, to je Zorica. Veći su Karlovci, nego što jesu, jer Zorica pronalazi najrazličitije teme, ljude, pa nam iz centra duhovnosti dolaze pitke  priče kako to i priliči Sremskim Karlovcima koji imaju poseban status kao opština, ali, zahvaljujući Zorici, i poseban status u našim novinama – rekla je predsednica žirija i naglasila da je prva asocijacija na Zoricu, ali sa šlemom, i kada kažemo brza pruga.

- Kako se radi i dokle se stiglo na najvećem gradilištu u ovom delu Evrope, na izgradnji brze pruge Beograd – Novi Sad – Budimpešta, sazna prvo Zorica, pa tek onda idu da vide ministri i političari. A kada krene voz, nadamo se da će jedno mesto u njemu biti rezervisano za našu Zoricu. Do tada, Zorica je rezervisala prvu novinarsku nagradu za 2020. godinu – istakla je predsednica žirija Dubravka Nikolić.

Dobitnik druge novinarske nagrade je novinar Svetozar Krstić koji u malom prstu drži sve šta se dešava u najvećem gradu u Vojvodini, odnosno drugom po veličini u Srbiji, našem Novom Sadu, a nešto malo i u svom notesu.

Kao i svake godine “Dnevniku” su rođendan  čestitali brojni poštovaoci, naši čitaoci kojima smo neizmerno zahvalni.

Među čestitkama izdvajamo onu koju je uputila potpredsednik Vlade Srbije i ministar kulture i informisanja Maja Gojković. U čestitki svim zaposlenima u “Dnevniku” ministarka Gojković kaže:“Želim vam da i u narednim decenijama nastavite da profesionalno izveštavate o najvažnijim dešavanjima u Vojvodini. Od 1942. godine uspeli ste da se izborite sa brojnim nedaćama, da prebrodite burna vremena i da, kao najstarija novinska kuća, ostanete prestižni dnevni list u Vojvodini. Želim vam puno uspeha u daljem radu i nastavite savesno i časno da izveštavate građane o svim važnim pitanjima iz sfera društvenog i političkog života”.

- Jedino Krstićevo novinarsko pero može stići sve investicije, razvoj i funkcionisanje Novog Sada, ali i sva dešavanja u Skupštini grada. Posebno se istakao u poslednjoj izbornoj kampanji, koja je bila izrazito zahtevna – rekla je Nikolić i dodala da sve što se dešava u Novom Sadu, kolega Krstić objektivno i profesionalno prenese u svojim tekstovima. - Način njegovog pisanja je putokaz mlađim novinarima kako treba da se pišu novinarski tekstovi. Ume on i da oslobodi ruku i da kroz zanimljivu priču obuhvati kompleksnu temu poput one u tekstu „Tragom fruškogorskih koridora“, pa čitaoci iz prve ruke saznaju gde će biti mostovi, tuneli, saobraćajna infrastruktura... Krstić izrazito poštuje pravilo triput proveri pre nego što napišeš i zato su njegovi tekstovi besprekorni. Ova nagrada neka mu bude postrek za dalje i priznaje za sva dosadašnji trud.

Treću novinarsku nagradu dobila  je naša mlada koleginica iz sportske redakcije, jedina dama među Dnevnikovim sportistima, Kristina Bugarski.

Sportska rubrika „Dnevnika“ je, spletom okolnosti, imala sreće da pre nepune tri godine u njene prostorije zakorači novinar sa iskustvom i da istog dana napiše tekst na kojem nije imalo šta da se doda niti oduzme.

- Kristina se pre „Dnevnika“ oprobala u sportskom novinarstvu u Sportskom žurnalu čija je redacija, na njihovu žalost, a našu sreću, ostala bez jednog veoma dobrog novinara. Dolaskom u „Dnevnik“, proteklih godina, Kristina je samo potvrdila da je stasala u „novinarčinu“. Uz to je osoba na koju možeš da se osloniš. Puzdana, disciplinovana, radna i besprekorno odgovorna. Takva je naša Kristina – obrazložila je odluku žirija Dubravka Nikolić i naglasila da je s obzirom na mladost i obrazovanje pred Kristinom zaista blistava novinarska budućnost, nadamo se u „Dnevniku“.

Ovogodišnji honorarni sa­radnik koji se istakao i zaslužno poneo titulu najboljeg je Laslo Kiš iz Zmajeva zahvaljujući kojem je područe opštine Vrabas „pokriveno“ na stranama „Dnevnika“.

Za dve decenije rada u “Dnevniku” nagrađeni su: Gordana Malenović, Jovo Galić, Milić Miljenović, Cecilija Vrška, Gordana Jankov i Snežana Katić. Dvadeset pet punih godina u “Dnevniku” su zaposlene Olivera Šupica i Dobrila Mlađenović, a trideset godina Aleksandar Predojević, Radmila Stojanović i Željka Laganin. Trideset pet godina obeležavaju Svetlana Stanković, Helena Skuban i Nada Dorošev Cvetkov, dok punih četrdeset godina rada u našoj novinskoj kući obeležava Svetlana Vojnak.

- Verovatno se ni sam ne seća kada je objavio prvi prilog u našim novinama, ali se seća svog prvog urednika, legendarne gospođe, Dušanke Petković. Bilo je to negde početkom 80-ih godina prošlog veka. Laslo se uvek izdvajao od drugih dopisnika po izuzetno kvalitetnim fotografijama koje prate svaki njegov prilog. Iako okrenut umet­nicima i umetnosti, prirodi i lepoti, Laaslo ne beži od malih ljudskih priča i aktuelnih vrućih tema, na čemu su mu zahvalni urednici Vojvođanske i Sudske hronike, ali i Reportera...

Direktor „Dnevnik Vojvodina presa” Dušan Vlaović je čestitao nagrađenim novinarima i jubilarcima i zahvalio se na svemu što su uradili za “Dnevnik”. Vlaović je izrazio očekivanja da će 79. rođendan “Dnevnik” obeležiti na novoj lokaciji i u normalnim okolnostima.

Danas list „Dnevnik” obeležava 78. godišnjicu. Pre 78 godina, 15. novembra 1942, u jeku velikih stradanja u Vojvodini i samom Novom Sadu, u bazi ispod novosadskih ulica svetlo dana ugledao je prvi broj „Slobodne Vojvodine”, preteče našeg lista.  Jedini, a ujedno i najstariji dnevni list na srpskom jeziku u Vojvodini, današnji naziv „Dnevnik” dobio je 1. januara 1953. Čitaoci su tada  odlučili da treba da se zove „Dnevnik” i da se, kao i danas, štampa ćirilicom i s plavim zaglavljem. Do današnjeg dana naš list pred čitaoce je izašao 26.478 puta i isto toliko dana informisao građane Vojvodine, a i drugih delova naše države, o aktuelnim zbivanjima, događajima, ličnostima, pojavama...

Prvi broj „Slobodne Vojvodine” pripremio je prvi glavni urednik Svetozar Marković Toza. Oko 400 primeraka lista umnoženo je na rotacionom geštetneru u skučenom prostoru, tajno iskopanom uz kuću krznara Ćire Šovljanskog. Prvi broj „Slobodne Vojvodine” je jedinstven i po tome što je izašao u vreme kada je Vojvodina bila okupirana, potlačena i podeljena, a cela Evropa porobljena.

Predani hroničar proteklih decenija i nekadašnji vrsni „Dnevnikov” novinar Dušan Popov u „Istoriji ’Slobodne Vojvodine’ ističe da je list pedesetih godina prošlog veka stao na noge zahvaljujući oglasima, koji su iz godine u godinu zauzimali sve veći prostor i donosili sve veću zaradu. Još tih godina shvatilo se da, osim dobrih novinara i aktuelnih rubrika, treba nešto i „prodati” da bi se preživljavalo. Prvi oglasi u listu objavljeni su daleke 1951. i narednih decenija bilo ih je sve više.

Menjala su se vremena, a s njima i „Dnevnikovi” titulari, ali je sve vreme naš list pred čitaoce izlazio s aktuelnim vestima, zanimljivim rubrikama, servisnim informacijama. Danas se vode „nove bitke” s mnogobrojnim dnevnim novinama i medijima. „Dnevnik” hrabro učestvuje u njima, bori se za svoje parče prostora, čuvajući tradiciju, začetu daleke 1942. godine.

D. N.

- Iako smo očekivali da će ova godina biti mirnija za našu kuću, dogodilo se nešto na šta ni mi, ni ceo svet nismo mogli da utičemo. Zato današnju godišnjicu obeležavamo u gotovo neverovatnim okolnostima izazvanim pandemijom koronavirusa. Ceneći zdravlje, ove godine, Dan Dnevnika neće biti obeležen na način koji smo to činili prethodnih godina - rekao je Vlaović i najavio da će se do kraja godine redakcija lista “Dnevnik” preseliti na novu lokaciju, o čemu će naši čitaoci biti obavešteni narednih dana.

- Očekujem da će renoviranje zgrade, u kojoj se “Dnevnik” nalazi gotovo šest decenija trajati nešto manje od dve godine, nakon čega će se redakcija vratiti u svoju zgradu, koja će biti jedna od najlepših i najfunkcionalnijih u gradu - naglasio je direktor „Dnevnik Vojvodina presa” Dušan Vlaović.

E. D.

Zorica: Nastojim da Srpski Sion predstavim onako kako on to zaslužuje

- Moram priznati da nisam očekivala nagradu i utoliko mi je draža. Počastvovana sam jer dolazi od kolega koji su procenili da je moj trud i rad vredan takvog priznanja. Gode i navodi u obrazloženju da „kada se kaže Sremski Karlovci, to je Zorica” zato što sam počela da radim u „Dnevniku” kao dopisnik iz Srpskog Siona i sve vreme tokom moje novinarske karijere nastojala da taj biser srpske istorije i kulture predstavim onako kako on to zaslužuje. I zaista Karlovci uživaju poseban status u našem listu, za šta zasluge pripadaju i urednicima svesnim značaja tog mesta. Obično dobitnici nagrada kažu kako su priznanja podsticaj za dalji rad, sad uviđam da su u pravu- kaže dobitnica prve novinarske nagrade Zorica Milosavljević.

Svetozar: Uz podršku lagodno hodam po tankom novinarskom ledu

- Iako nisam ljubitelj nagrada, ova mi znači mnogo jer je od kolega.U današnje vreme nije lako biti novinar i držati se kodeksa i činjenica, ali u “Dnevniku” sam uvek imao podršku i kolegijalnost koja mi je omogućila lagodan hod po tankom novinarskom ledu - kaže drugonagrađeni Svetozar Krstić čije tekstove o gradskim temama rado čitate u našem listu.

Kristina: U odabranom društvu velikih novinarskih imena

Čast mi je što sam kao jedan od laureata ušla u odabrano društvo zaista velikih novinarskih imena jednog od najstarijih listova u našoj zemlji. Veliko mi je zadovoljstvo što je moj rad za ovo, relativno kratko vreme u “Dnevniku” postao vidljiv i na ovaj način priznat. Nagrada ima još veću težinu kada se uzme u obzir da je došla od kolega i urednika, kojima se ovim putem zahvaljujem.

Laslo: Prva slova naučio uz „Dnevnik”

- Ova nagrada za mene lično znači mnogo jer je “Dnevnik” prisutan u mojoj porodici od kada znam za sebe, praktično od mog rođenja. Moji roditelji su dobijali “Dnevnik” na kućnu adresu i ja sam prvo bio fasciniran fotografijama, a kasnije sam uz svoju majku počeo i da učim prva slova iz “Dnevnika”. Eto, ta ljubav prema “Dnevnik”-u od malih nogu traje i danas- kaže Laslo Kiš, dobitnik nagrade za najboljeg honorarnog sardnika.