Decu od prvog dana škole treba učiti kako da sede

Od njih se mnogo očekuje, i, osim školske torbe, na nejaka leđa padne i veliki broj obaveza. Stoga Odeljenje fizikalne medicine i rehabilitacije Doma zdravlja „Novi Sad” ima nekoliko saveta za roditelje kako da sačuvaju prava i zdrava leđa svojih prvaka.

Sedenje je aktivnost koju prvaci sve češće praktikuju, a logično je da pronalaze način da to sebi olakšaju. Sedenje na visokoj ili niskoj stolici, s jednim laktom na stolu, s prekrštenim nogama ili brade naslonjene na prekrštene ruke, samo su neki od primera „kreativnosti” mališana. Takvi položaji, ako se zauzimaju duži period i ponavljaju u vidu obrasca, mogu uzrokovati bolove, loše držanje tela, slabost muskulature i deformitete kičmenog stuba.

Osim što nepovoljno utiču na koncentraciju i pažnju deteta, doprinose razvoju loših životnih navika i ometaju pravilan rast i razvoj. Ukoliko neko iz porodice ima urođene deformitete kičmenog stuba ili druge bolesti kostiju mišića i zglobova, potrebni su dodatni oprez, korekcija i praćenje navika dece.

Odeljenje fizikalne medicine i rehabilitacije dalo je smernice šta podrazumeva odličan izbor prilikom kupovine školske torbe za đake prvake. Osim što treba da bude odgovarajuće boje ili ima sliku određenog crtanog junaka, bilo bi dobro da ima široke i mekane bretele, ne bude od kože, već od laganog i izdržljivog materijala, ali i da ima ojačanje na leđima i pojas koji se kopča oko struka. Takođe je neophodno voditi računa o tome da bude odgovarajuće veličine, tako da dno ne ide ispod struka, a gornji deo ne ide iznad linije ramena i ima više pregrada da bi sadržaj bio dobro raspoređen.

Postoje načini da se to spreči, a kako navode iz Doma zdravlja, radni prostor treba prilagoditi deci: stolica treba da je odgovarajuće visine, oba lakta na stolu i leđa ispravljena. Radni prostor treba da je osvetljen prirodnim svetlom, a po potrebi dopunjen veštačkim, da bi bio dovoljno zanimljiv, ali ipak funkcionalan i stimulativan za učenje. Bilo bi dobro nabaviti im rotacionu stolicu da bi češće menjali položaj, a s vremena na vreme stolicu zameniti pilates loptom i sedenje učinite zanimljivijim, ali i malo zahtevnijim.

Školska torba je takođe nešto o čemu roditelji treba da vode računa prilikom kupovine. Puna je prosečno teška od 4,5 do 6,5 kilograma i varira u veličini, te iz Doma zdravlja savetuju roditeljima da prvacima maksimalno olakšaju teret i pažljivo odaberu torbu, nauče ih da izbace suvišne stvari i spakuju je na odgovarajući način. Veće knjige i sveske treba pakovati u zadnji deo torbe, bliži leđima, a one lakše i manje slagati napred.

Školski pribor treba da je od što lakšeg materijala i sve ono što se ne upotrebljava taj dan ne treba da zauzima mesta u torbi. Patike i oprema za fizičko treba da stoje u posebnoj kesi, kao i blok za crtanje i bojice. Ručak i užina mogu se nositi u posebnoj vrećici ili u torbi, ako nemaju preveliku masu.

Ukoliko roditelji ne vode računa prilikom kupovine, može se desiti da dete razvije deformitet kičmenog stuba. Dom zdravlja navodi više rizika koji mogu dovesti do pomenutog problema, poput preteške ili loše spakovane školske torbe, nošenja školske torbe na jednom ramenu ili u jednoj ruci. Neodgovarajući radni prostor i radna stolica takođe spadaju pod rizike za razvoj deformiteta, a navodi se i fizička neaktivnost.

Prilikom kupovine, treba voditi računa o tome da težina torbe bude najviše 15 odsto od telesne mase deteta. Ukoliko se previše optereti kičmeni stub đaka prvaka, nekada nije u mogućnosti da se izbori s pritiskom i nema odgovarajuću podršku muskulature, a većina dece tog uzrasta već ima loše držanje tela, čemu nošenje tereta od nekoliko kilograma ne ide u prilog.

Ukoliko se đak prvak žali na bolove u ramenima, glavobolje, trnjenje u rukama, zamor i nije koncentrisan, ne prati nastavu ili ne može dugo da obavlja određenu aktivnost, s Odeljenja fizikalne medicine i terapije savetuju da se obratit pažnja na njegovo držanje, način sedenja, nošenja torbe, kao i na pojavu bilo kakvih deformiteta stopala, kolena, kukova ili kičmenog stuba. Decu treba motivisati da se bave nekom fizičkom aktivnošću da bi se prevenirala većina poremećaja koji se javljaju u tom uzrastu. Malim đacima treba omogućiti da pravilno rastu i razvijaju se, a najveća obaveza roditelja je da, zajedno s njima, uživaju u čitavom procesu sazrevanja.       

I. Bakmaz

Foto: arhiva Dnevnika