Децу од првог дана школе треба учити како да седе

Од њих се много очекује, и, осим школске торбе, на нејака леђа падне и велики број обавеза. Стога Одељење физикалне медицине и рехабилитације Дома здравља „Нови Сад” има неколико савета за родитеље како да сачувају права и здрава леђа својих првака.

Седење је активност коју прваци све чешће практикују, а логично је да проналазе начин да то себи олакшају. Седење на високој или ниској столици, с једним лактом на столу, с прекрштеним ногама или браде наслоњене на прекрштене руке, само су неки од примера „креативности” малишана. Такви положаји, ако се заузимају дужи период и понављају у виду обрасца, могу узроковати болове, лоше држање тела, слабост мускулатуре и деформитете кичменог стуба.

Осим што неповољно утичу на концентрацију и пажњу детета, доприносе развоју лоших животних навика и ометају правилан раст и развој. Уколико неко из породице има урођене деформитете кичменог стуба или друге болести костију мишића и зглобова, потребни су додатни опрез, корекција и праћење навика деце.

Одељење физикалне медицине и рехабилитације дало је смернице шта подразумева одличан избор приликом куповине школске торбе за ђаке прваке. Осим што треба да буде одговарајуће боје или има слику одређеног цртаног јунака, било би добро да има широке и мекане бретеле, не буде од коже, већ од лаганог и издржљивог материјала, али и да има ојачање на леђима и појас који се копча око струка. Такође је неопходно водити рачуна о томе да буде одговарајуће величине, тако да дно не иде испод струка, а горњи део не иде изнад линије рамена и има више преграда да би садржај био добро распоређен.

Постоје начини да се то спречи, а како наводе из Дома здравља, радни простор треба прилагодити деци: столица треба да је одговарајуће висине, оба лакта на столу и леђа исправљена. Радни простор треба да је осветљен природним светлом, а по потреби допуњен вештачким, да би био довољно занимљив, али ипак функционалан и стимулативан за учење. Било би добро набавити им ротациону столицу да би чешће мењали положај, а с времена на време столицу заменити пилатес лоптом и седење учините занимљивијим, али и мало захтевнијим.

Школска торба је такође нешто о чему родитељи треба да воде рачуна приликом куповине. Пуна је просечно тешка од 4,5 до 6,5 килограма и варира у величини, те из Дома здравља саветују родитељима да првацима максимално олакшају терет и пажљиво одаберу торбу, науче их да избаце сувишне ствари и спакују је на одговарајући начин. Веће књиге и свеске треба паковати у задњи део торбе, ближи леђима, а оне лакше и мање слагати напред.

Школски прибор треба да је од што лакшег материјала и све оно што се не употребљава тај дан не треба да заузима места у торби. Патике и опрема за физичко треба да стоје у посебној кеси, као и блок за цртање и бојице. Ручак и ужина могу се носити у посебној врећици или у торби, ако немају превелику масу.

Уколико родитељи не воде рачуна приликом куповине, може се десити да дете развије деформитет кичменог стуба. Дом здравља наводи више ризика који могу довести до поменутог проблема, попут претешке или лоше спаковане школске торбе, ношења школске торбе на једном рамену или у једној руци. Неодговарајући радни простор и радна столица такође спадају под ризике за развој деформитета, а наводи се и физичка неактивност.

Приликом куповине, треба водити рачуна о томе да тежина торбе буде највише 15 одсто од телесне масе детета. Уколико се превише оптерети кичмени стуб ђака првака, некада није у могућности да се избори с притиском и нема одговарајућу подршку мускулатуре, а већина деце тог узраста већ има лоше држање тела, чему ношење терета од неколико килограма не иде у прилог.

Уколико се ђак првак жали на болове у раменима, главобоље, трњење у рукама, замор и није концентрисан, не прати наставу или не може дуго да обавља одређену активност, с Одељења физикалне медицине и терапије саветују да се обратит пажња на његово држање, начин седења, ношења торбе, као и на појаву било каквих деформитета стопала, колена, кукова или кичменог стуба. Децу треба мотивисати да се баве неком физичком активношћу да би се превенирала већина поремећаја који се јављају у том узрасту. Малим ђацима треба омогућити да правилно расту и развијају се, а највећа обавеза родитеља је да, заједно с њима, уживају у читавом процесу сазревања.       

И. Бакмаз

Фото: архива Дневника