Deca u Srbiji u proseku provode tri sata na internetu

Pametni telefon je najčešće korišćen digitalni uređaj, a digitalne tehnologije se najčešće koriste za zabavu, komunikaciju, igranje video igrica, a malo za učenje.

Među vodećim smo zemljama što se tiče upotrebe interneta kod dece i mladih. Međutim, mi smo zemlja u kojoj deca najmanje koriste digitalne tehnologije za školske zadatke. Mali procenat odraslih, uključujući i roditelje i nastavnike podstiče decu na konstruktivno korištenje digitalnih tehnologije i interneta, kaže Dobrinka Kuzmanović, istraživač Instituta za psihologiju.

Istraživanje je predstavljeno na panelu "Zavisnost od interneta- dijagnoza" koje je organizovalo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija povodom Međunarodnog dana bezbednog interneta koji se obeležava danas.

Istraživanje je pokazalo da polovina dece u Srbiji uzrasta devet i 11 godina svakodnevno koristi društvene mreže, a za većinu društvenih mreža donja uzrasna granica je 13 godina.

Po tome deca iz Srbije prednjače u odnosu na vršnjake u zemljama EU.

Kada je reč o rizicima i rizičnom ponašanju na internetu tu se naša zemlja nalazi na nivou evropskog proseka.

Deca jesu sklona da dele lične podatke sa drugima, čak i sa nepoznatim osobama. Imamo podatke da u našoj zemlji 25 odsto mališana prvo upoznaju nekog preko interneta, a zatim uživo, navela je Kuzmanović.

Posebno je zanimljivo što u Srbiji dve trećine dece pomaže roditeljima kada nešto ne umeju da urade na internetu, dok je u evropskim zemljama taj procenat znatno manji.

Deca i mladi u Srbiji provode dosta vremena na internetu i to možda ne bi bio problem da se bar deo tog vremena potroši na učinje, a ne samo na zabavu.

Živimo u svetu gde smo svakodnevno okruženi digitalnim tehnologijama i gde je normalno da se svakobnevno koristi internet i to je način da se steknu odgovarajuće digitalne veštine neophodne za život u 21. veku.

Neuropsihijatar Snežana Alčaz iz Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti iz Drajzerove kaže da ima mladih koji preteruju u korištenju interneta, ali da treba biti obazriv u postavljanju dijagnoze zavisnosti.

Ona kaže da treba potražiti lekarsku pomoć kada dete izgubi kontrolu, kada ne može da stane, recimo da igra video igricu, kada zanemaruje svakodnevne aktivnosti, kasni ili ne ide u školu, izbegava druženja, povlači se, zatvara u sobu.

U takvim situacijama treba potražiti pomoć, kaže Alčaz i dodaje da im se njima javlja dosta roditelja koji su zbunjeni, teško im je da procene šta je normalno, a šta ne, jer su odrasli u drugim okolnostima.

Državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić podsetila je da već tri godine godine radi Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, da su imali više od 13.500 poziva, da su formirana 192 predmeta od toga devet se odnosi na zavisnost na internetu.

Centar najčešće zovu roditelji, zabrinute bake i deke i pitanja se uglavnom odnose na bezbednost na društvenim mrežama - kako da se uklone neželjeni sadržaji, poruke mržnje, kako da zaštite decu od nepoznatih osoba koje traže njihove podatke, fotografije.

Matić kaže da je ostvarena saradnja sa domovima zdravlja, da je u 27 domova zdravlja obučeno 150 zdravstvenih radnika o bezbednosti dece na internetu.

Mladi u Srbiji u samom su evropskom vrhu što se tiče korištenja interneta. Svi studenti su onlajn, svi koriste internet. To ima prednosti i mane, kaže Matić.

Mane dolaze do izražaja kod mlađe populacije koja mnogo više od svojih evropskih vršnjaka koristi internet.

U Srbiji 45 odsto dece uzrasta od 12 do 14 godina koriste internet, što je mnogo više u poređenju sa drugim evropskim zemljama gde oko 7,8 odsto mališana tog uzrasta koristi internet.

Moramo utvrditi šta je zavisnost, a šta svakodnevna upotreba interneta. Činjenica je da naša deca provode tri do četiri sata dnevno koristeći internet i društvene mreže. Vikendom i više od četiri do sedam sati, što je alarmantan podatak, zaključila je Matić.