Деца у Србији у просеку проводе три сата на интернету

Паметни телефон је најчешће коришћен дигитални уређај, а дигиталне технологије се најчешће користе за забаву, комуникацију, играње видео игрица, а мало за учење.

Међу водећим смо земљама што се тиче употребе интернета код деце и младих. Међутим, ми смо земља у којој деца најмање користе дигиталне технологије за школске задатке. Мали проценат одраслих, укључујући и родитеље и наставнике подстиче децу на конструктивно кориштење дигиталних технологије и интернета, каже Добринка Кузмановић, истраживач Института за психологију.

Истраживање је представљено на панелу "Зависност од интернета- дијагноза" које је организовало Министарство трговине, туризма и телекомуникација поводом Међународног дана безбедног интернета који се обележава данас.

Истраживање је показало да половина деце у Србији узраста девет и 11 година свакодневно користи друштвене мреже, а за већину друштвених мрежа доња узрасна граница је 13 година.

По томе деца из Србије предњаче у односу на вршњаке у земљама ЕУ.

Када је реч о ризицима и ризичном понашању на интернету ту се наша земља налази на нивоу европског просека.

Деца јесу склона да деле личне податке са другима, чак и са непознатим особама. Имамо податке да у нашој земљи 25 одсто малишана прво упознају неког преко интернета, а затим уживо, навела је Кузмановић.

Посебно је занимљиво што у Србији две трећине деце помаже родитељима када нешто не умеју да ураде на интернету, док је у европским земљама тај проценат знатно мањи.

Деца и млади у Србији проводе доста времена на интернету и то можда не би био проблем да се бар део тог времена потроши на учиње, а не само на забаву.

Живимо у свету где смо свакодневно окружени дигиталним технологијама и где је нормално да се свакобневно користи интернет и то је начин да се стекну одговарајуће дигиталне вештине неопходне за живот у 21. веку.

Неуропсихијатар Снежана Алчаз из Специјалној болници за болести зависности из Драјзерове каже да има младих који претерују у кориштењу интернета, али да треба бити обазрив у постављању дијагнозе зависности.

Она каже да треба потражити лекарску помоћ када дете изгуби контролу, када не може да стане, рецимо да игра видео игрицу, када занемарује свакодневне активности, касни или не иде у школу, избегава дружења, повлачи се, затвара у собу.

У таквим ситуацијама треба потражити помоћ, каже Алчаз и додаје да им се њима јавља доста родитеља који су збуњени, тешко им је да процене шта је нормално, а шта не, јер су одрасли у другим околностима.

Државни секретар Министарства трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић подсетила је да већ три године године ради Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, да су имали више од 13.500 позива, да су формирана 192 предмета од тога девет се односи на зависност на интернету.

Центар најчешће зову родитељи, забринуте баке и деке и питања се углавном односе на безбедност на друштвеним мрежама - како да се уклоне нежељени садржаји, поруке мржње, како да заштите децу од непознатих особа које траже њихове податке, фотографије.

Матић каже да је остварена сарадња са домовима здравља, да је у 27 домова здравља обучено 150 здравствених радника о безбедности деце на интернету.

Млади у Србији у самом су европском врху што се тиче кориштења интернета. Сви студенти су онлајн, сви користе интернет. То има предности и мане, каже Матић.

Мане долазе до изражаја код млађе популације која много више од својих европских вршњака користи интернет.

У Србији 45 одсто деце узраста од 12 до 14 година користе интернет, што је много више у поређењу са другим европским земљама где око 7,8 одсто малишана тог узраста користи интернет.

Морамо утврдити шта је зависност, а шта свакодневна употреба интернета. Чињеница је да наша деца проводе три до четири сата дневно користећи интернет и друштвене мреже. Викендом и више од четири до седам сати, што је алармантан податак, закључила је Матић.