Debljina u detinjstvu vodi u teške bolesti
Sve je više gojazne dece i adolescenata u celom svetu, što ima i trenutne i dugoročne posledice po zdravlje, upozoravaju lekari povodom Svetskog dana gojaznosti
koji se obeležava danas pod motom “Prevazilaženje gojaznosti kod dece”.Specijalista socijalne medicine i načelnik Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje iz Subotice prim. dr Nada Kosić-Bibić, kaže da je u Srbiji u stalnom porastu gojaznost i kod dece i kod odraslih.
- Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. pokazalo je povećanje procenta gojazne dece sa osam i po odsto u 2006, na 13,7 procenata. Osnovni uzrok gojaznosti i viška kilograma je energetski disbalans između unetih i potrošenih kalorija. Globalno je povećan unos energetski nabijenih namirnica bogatih zasićenim i trans mastima, šećerom i soli, povećana je fizička neaktivnost zbog same neaktivnosti mnogih oblika rada, promene prevoznih sredstava i ubrzane urbanizacije.
Globalno se pije 33 odsto više slatkih napitaka nego pre 10 godina. Samo jedna petina, 19 odsto, mladih širom sveta ima dovoljno fizičke aktivnosti, a 80 odsto njih ne dostiže preporučenu fizičku aktivnost - navodi dr Kosić-Bibić.Kako navodi, gojaznost u detinjstvu povezana je s većom šansom kasnije gojaznosti, prerane smrti i invaliditeta u odraslom dobu. Gojazna deca imaju poteškoće sa disanjem, povećan rizik od preloma, mišićno-koštanih poremećaja, hipertenzije, ranih markera kardiovaskularnih bolesti, povećane otpornosti na insulin i brojnih mentalnih poremećaja.
- Gojaznost može da se spreči. Okončanje dečje gojaznosti zahteva akciju za smanjenje gojaznosti još u trudnoći, jer je 11 odsto žena starosti od 20 do 45 godina gojazno - objašnjava dr Kosić-Bibić. - Deca školskog uzrasta i adolescenti trebalo bi da ograniče unos energije, posebno ukupnih masti i šećera, da povećaju unos voća i povrća, kao i mahunarki, integralnih žitarica, oraha i drugog jezgrastog voća. Uz sve to, neophodno je da se uključe u redovne fizičke aktivnosti 60 minuta dnevno.
Na epidemiju gojaznosti kod mladih upozorila je nedavno i pedijatar i kardiolog Doma zdravlja “Novi Sad” prof. dr Dušica Rakić koja je za “Dnevnik” ocenila da je alarmantan porast gojaznosti kod dece i adolescenata gorući problem, sa kojom se nije izborila nijedna evropska zemlja.
- Pre tri decenije broj gojazne dece bio šest, a sada je 20,6 odsto i tako je i u Novom Sadu i u celoj Srbiji.
Nekada je dobro uhranjene dece bilo 92, a sada je 68,8 odsto. Broj dece koja su prekomerno uhranjena raste do 15-e godine, a godinu dana kasnije značano se smanjuje broj gojaznih devojčica, jer one počinju da vode računa o izgledu. Devojčice sa 15 godina i dečaci sa 17 godina imaju indeks telesne mase (ITM) 30,67, odnosno 32,55 što je već bolesna gojaznost. Njihov ITM bi trebalo da bude 20, što znači da imaju 50 posto veću težinu - navela je dr Rakić i upozorila na pogoršanje zdravstvenog stanja kod dece i pojavu kardiovaskularnih bolesti.
- Važno je da smanje sadržaj masti, šećera i soli u prerađenoj hrani, te da osiguraju da zdrav i nutritivno vredan izbor hrane bude dostupan i pristupačan za sve potrošače. Pođednako je važno da ograniče reklamiranje hrane bogate šećerom, soli i masnoćama, koja je ujedno najreklamiranija hrana - kazala je dr Kosić-Bibić i dodala kako zajednica treba da obezbedi podršku redovne fizičke aktivnosti u okruženju, a poslodavci na radnim mestima.
LJ. Petrović
Bebe s viškom kila
Dr Nada Kosić-Bibić navodi da je širom sveta gojaznost više nego udvostručena od 1980. godine. Porastao je broj beba i dece do pet godina sa viškom kilograma sa 32 miliona u 1990. na 42 miliona u 2013. Ako se sadašnji trend nastavi procenjuje se da će njihov broj porasti na 70 miliona do 2025.