Дебљина у детињству води у тешке болести

који се обележава данас под мотом “Превазилажење гојазности код деце”.Специјалиста социјалне медицине и начелник Центра за промоцију здравља Завода за јавно здравље из Суботице прим. др Нада Косић-Бибић, каже да је у Србији у сталном порасту гојазност и код деце и код одраслих.

- Истраживање здравља становништва Србије из 2013. показало је повећање процента гојазне деце са осам и по одсто у 2006, на 13,7 процената. Основни узрок гојазности и вишка килограма је енергетски дисбаланс између унетих и потрошених калорија. Глобално је повећан унос енергетски набијених намирница богатих засићеним и транс мастима, шећером и соли, повећана је физичка неактивност због саме неактивности многих облика рада, промене превозних средстава и убрзане урбанизације.



Глобално се пије 33 одсто више слатких напитака него пре 10 година. Само једна петина, 19 одсто, младих широм света има довољно физичке активности, а 80 одсто њих не достиже препоручену физичку активност - наводи др Косић-Бибић.Како наводи, гојазност у детињству повезана је с већом шансом касније гојазности, преране смрти и инвалидитета у одраслом добу. Гојазна деца имају потешкоће са дисањем, повећан ризик од прелома, мишићно-коштаних поремећаја, хипертензије, раних маркера кардиоваскуларних болести, повећане отпорности на инсулин и бројних менталних поремећаја.



- Гојазност може да се спречи. Окончање дечје гојазности захтева акцију за смањење гојазности још у трудноћи, јер је 11 одсто жена старости од 20 до 45 година гојазно - објашњава др Косић-Бибић. - Деца школског узраста и адолесценти требало би да ограниче унос енергије, посебно укупних масти и шећера, да повећају унос воћа и поврћа, као и махунарки, интегралних житарица, ораха и другог језграстог воћа. Уз све то, неопходно је да се укључе у редовне физичке активности 60 минута дневно.



На епидемију гојазности код младих упозорила је недавно и педијатар и кардиолог Дома здравља “Нови Сад” проф. др Душица Ракић која је за “Дневник” оценила да је алармантан пораст гојазности код деце и адолесцената горући проблем, са којом се није изборила ниједна европска земља.

- Пре три деценије број гојазне деце био шест, а сада је 20,6 одсто и тако је и у Новом Саду и у целој Србији.



Некада је добро ухрањене деце било 92, а сада је 68,8 одсто. Број деце која су прекомерно ухрањена расте до 15-е године, а годину дана касније значано се смањује број гојазних девојчица, јер оне почињу да воде рачуна о изгледу. Девојчице са 15 година и дечаци са 17 година имају индекс телесне масе (ИТМ) 30,67, односно 32,55 што је већ болесна гојазност. Њихов ИТМ би требало да буде 20, што значи да имају 50 посто већу тежину - навела је др Ракић и упозорила на погоршање здравственог стања код деце и појаву кардиоваскуларних болести.



- Важно је да смање садржај масти, шећера и соли у прерађеној храни, те да осигурају да здрав и нутритивно вредан избор хране буде доступан и приступачан за све потрошаче. Пођеднако је важно да ограниче рекламирање хране богате шећером, соли и масноћама, која је уједно најрекламиранија храна - казала је др Косић-Бибић и додала како заједница треба да обезбеди подршку редовне физичке активности у окружењу, а послодавци на радним местима.



Љ. Петровић

 

Бебе с вишком кила

Др Нада Косић-Бибић наводи да је широм света гојазност више него удвостручена од 1980. године. Порастао је број беба и деце до пет година са вишком килограма са 32 милиона у 1990. на 42 милиона у 2013. Ако се садашњи тренд настави процењује се да ће њихов број порасти на 70 милиона до 2025.