Debelo svako peto dete

 s viškom kilograma i kada odrastu, a to znači da imaju veći rizik za nastanak kardiovaskularnih i drugih bolesti. Lekari kažu kako pođednaku odgovornost imaju savremen način života, zauzetost roditelja, manjak prostora za igru na otvorenom, fizička neaktivnost i loša ishrana.



- Epidemija gojaznosti jedan je od najozbiljnijih izazova za zdravlje stanovništva, a nastaje zbog krupnih društvenih i ekonomskih promena koje su u poslednjih nekoliko decenija zahvatile sve oblasti života u zemljama Evrope - kaže pedijatar i kardiolog u Domu zdravlja “Novi Sad” prof. dr Dušica Rakić i dodaje kako je alarmantan porast gojaznosti kod dece i adolescenata gorući problem, s kojim se nije izborila nijedna evropska zemlja.

Novosadski lekari kažu kako je pre tri decenije broj gojazne dece bio 6 odsto, a sada je 20,6 odsto i da je tako uglavnom i u celoj Srbiji. Takođe, nekada je dobro uhranjene dece bilo 92, a sada je 68,8 odsto. Broj dece koja su prekomerno uhranjena raste do 15-e godine, a godinu dana kasnije značano se smanjuje broj gojaznih devojčica, jer one počinju da vide računa o izgledu.



- Deca danas jedu brzu hranu, ne jedu kuvano, ne doručkuju, nemaju ustaljen broj obroka i stalno nešto grickaju. Najčešće su to testa, slatkiši, pice, gazirana pića. Sramota je poneti užinu od kuće i nije retkost da nam posle zimskog perioda dođu 14-ogodišnjaci koji imaju povišen krvni pritisak - ocenjuje dr Rakić i dodaje kako je prva terapija u lečenju visokog krvnog pritiska kod dece upravo gubljenje kilograma.

Pedijatar i specijalista za ishranu u Domu zdravlja “Novi Sad” dr Temira Lozanić kaže kako je gojaznost kompleksna problematika, na koju utiče promenjen ritam života, ali i promena čitavog okruženja.



- Industrijalizacija i tehnologizacija donele su promene i u ishrani i u fizičkim aktivnostima. Ljudi ostaju duže na poslu, ima i samohranih roditelja koji su prinuđeni da rade dva posla. Manje se kuva, svuda je velika ponuda hrane “za poneti”. Gust je saobraćaj i svi koriste kola ili gradski prevoz, a malo se koriste noge ili bicikl. Urbanizam se takođe promenio i pitanje je koliko deca mogu da bude bezbedna u igri napolju. Nema dovoljno javnih parkova i prostora za igru. Novi Sad ima biciklističke staze i javne površine za treniranje, ali mnoga mesta nemaju - navodi dr Lozanić.

Prema njenim rečima, jedan od razloga gojaznosti je brza hrana koja je ukusna, ali u njoj ima masti, soli i šećera više nego što je potrebno. Pored toga, deca se manje druže, a više vremena provode uz računare, tablete i telefone.



- Niko nije kriv za takvo stanje, ali je zato za rešenje problema neophodna koordinisana akcija celog društva, od prosvete i zdravstva, do medija i urbanista. Roditelji urade ono što mogu i na šta su spremni. Mi im savetujemo je da neke namirnice treba više da nude, a neke da malo gurnu u zapećak i da usklade hranu i fizičku aktivnost dece - savetuje dr Lozanić.



LJ. Petrović



Deca žrtve potrošačkog društva



Dr Dušica Rakić kaže kako se deca ne igraju napolju i nemaju rekreaciju.

- Često se u objektima brze hrane nudi popust za kupovinu peciva i slatkih gaziranih sokova, pa su tako deca žrtve potrošačkog mentaliteta - navodi ona.