Danas su Časne verige, A EVO ZAŠTO SE TAKO ZOVU i šta simbolišu (VIDEO)

Verige u koje je Sveti Petar bio okovan hrišćani su kasnije godinama čuvali, verujući da su čudotvorne i da donose izlečenje svakome ko ih dotakne.

Dugo godina je čuvan i ubrus kojim su vernici brisali Svetog Patra tokom mučenja, ali je on kasnije ipak izgubljen.

Jerusalimski patrijarh Juvenal dao je kasnije verige carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija mlađeg. Ona ih je zatim prepolovila i jednu polovinu je poslala crkvi Svetih apostola u Carigradu, a drugu svojoj ćerki, suprugi rimskog vladara Valentina, koja se takođe zvala Evdoksija.

Mlađa Evdoksija je potom sazidala crkvu Svetog Petra u Rimu i tamo položila svoju polovinu veriga, dok druge i dalje počivaju u Istanbulu.

Časne verige se u srpskom narodu nazivaju još i Verižnjaci, Verižice, Kuke i verige

Slava Časne verige Svetog apostola Petra je jedna od velikih i čestih slava, i prati je veliki broj običaja i verovanja.

Kako bi spasili svoju stoku od bolesti, stočari pre zore zahvataju nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku. Ratari to isto rade sa žitom u košu kako bi izgurali zimu do kraja.

Još jedan običaj je da se lancima veže kućni prag i da se tako dom zaštiti od nečastivih ljudi i sila. Takođe, ne bi trebalo ni da se putuje jer ako odete, dom ostaje „nebranjen.

Verni narod smatra da od Časnih veriga nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagreva zemlju. Smatra se da će onaj ko nosi odelo koje je šiveno na Časne verige, poginuti od groma.

Nije obeležen crvenim slovom, pa se smatra da treba raspremiti kuću i baviti se kućnim poslovima. Ako kuća zablista na taj dan, to privlači sreću i radost. Ipak, potrebno je paziti, veruje se da se na današnji dan ne rade teški poslovi jer će se tako otežati lanci Svetog Petra.

Ovaj praznik obeležavaju čak i oni kojima nije slava, jer se smatra lošom srećom ako se ne proslavi dan koji označava vezivanje za kuću i blagostanje svih u domaćinstvu.

Dnevnik, Alo