ĐAČKE EKSKURZIJE BEZOBRAZNO SKUPE, LUKSUZ KOJI SE SVE REĐE MOŽE PRIUŠTITI Da li je krivica do roditelja što pristaju?

Novosadski vrtić dobio je dve slične ponude: za salaš u Temerinu 5.800, a Frušku goru 6.000 dinara, dok će prvaci iz Starog Žednika kod Subotice, s povratkom kući već oko 13 sati, platiti 3.400 za posetu ergeli Kelebija. 

Među „nepristojnim” ponudama agencija s početka drugog polugodišta jesu i tri dana u Gostilju na obroncima Zlatibora za oko 20.000, dvodnevna ekskurzija iz Čačka do Smedereva s obilaskom Viminacijuma, Srebrnog jezera, tvrđave Golubac, Donjeg Milanovca, Kladova i Zaječara, koja košta 14.600 dinara, pa i trodnevni boravak u Krupnju za 30.000. Male maturante iz seoske škole u okolini Smedereva dva noćenja na Zlatiboru (polupansion) koštaće 13.000 dinara, a novosadske srednjoškolce petodnevni boravak u Crnoj Gori 450 evra. Cene variraju od grada do grada: dok obilazak Kalemegdana, Zoološkog vrta i Avale Šapčane staje oko 4.000 dinara, ista tura za novosadsku decu iznosi skoro 7.000. Prema rečima I. B., čije dete ide u četvrti razred novosadske osmoletke „Svetozar Marković Toza”, ovogodišnju šestodnevnu školu u prirodi u Krupnju platili su preko 20.000 dinara.

„Skupo jeste, a pošto sam razvedena, troškove sam podelila sa bivšim suprugom i plaćala ih na rate, što je olakšavajuća okolnost. Ako je dete već izrazilo želju da ide, kako ga odbiti?”, napominje, dodajući da je bilo mališana koji nisu išli, ali možda petoro-šestoro iz istog razreda.

„Iskustvo na prethodnim ekskurzijama bilo je pozitivno, tako da je ćerka jedva čekala da pođe na ovu. Međutim, najviše primedbi imala je sada na hranu. Nekoliko đaka, a među njima i ona, otrovalo se već drugog dana, tako da im je preselo. Sve to dobro izgleda na papiru, samim tim što odlaze u prirodu, grade ekološku svest, upoznaju različitosti i nauče nešto što ne mogu u učionici. Imali su vremena i da se druže, uveče se provodili u diskoteci, rekla bih da je sve lepo organizovano. Koliko učitelji uspevaju da se izbore s decom, ne znam. Mislim da se vaspitni kadar trudi da na terenu realizuje obećano. Naravno, uvek se u praksi dešavaju nepredviđene okolnosti, za šta roditelji treba da imaju malo više razumevanja.”

Za 6.000 dinara, koliko staje đačka ekskurzija do Sombora, isplatilo bi se prevoziti decu kolima ponaosob, kaže jedna majka iz Bačke Topole, dodajući kako će za taj novac radije organizovati porodičan ručak na sličnoj destinaciji, te da su ovakve cene previsoke ne samo našim već i ruskim državljanima, budući da su oni koje poznaje od istog odustali. Druga, a to mogu potpisati i ostali, smatra da je to žalosno, budući da su putovanja sa vršnjacima obavezan deo odrastanja, socijalizacije i građenja samostalnosti, ali je ispratiti ih za mnoge nemoguća misija.

„Kad bi se roditelji dogovorili da neće niko ići na izlet i rekreativnu, da za velike pare više od pola dana provedu deca u busu, dobiju loš ručak i ne obiđu ništa kako treba, agencije bi morale da prilagode ponude. Ovako, niko se ne buni i zašto bi išta menjali?”, primećuje treća. 

Papreni iznosi ovakvih putovanja nisu novina i, iz roditeljskog ugla gledano, nikad nisu bili razumni u poređenju sa privatnim aranžmanima. Godine 2019, kada su se među „pobednicima” interno smatrali niški roditelji koji su za jedno noćenje u Novom Sadu za svoje školarce izdvojili čak 13.500 dinara, direktor „Grand tursa” Petar Knežević napomenuo je za „Dnevnik” da jedna ekskurzija ne podrazumeva samo hotelsku uslugu, već i prevoz, vodiča, kojem se takođe plaća noćenje, zdravstveno osiguranje, ulaznice za destinacije, dnevnice za nastavno osoblje... „Roditelji će rado dati novac za privatni čas, a kada isti nastavnik krene na ekskurziju, dnevnice postaju problem”, napomenuo je tada, dodavši da je nekadašnja kalkulativna metoda bila da agenciji pripadne oko deset odsto zarade, ali da je, u tenderskoj utrci, ona u stalnom padu.

S. Milačić