ЂАЧКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ БЕЗОБРАЗНО СКУПЕ, ЛУКСУЗ КОЈИ СЕ СВЕ РЕЂЕ МОЖЕ ПРИУШТИТИ Да ли је кривица до родитеља што пристају?
Посета Авали и Космају уз оброк за једну београдску школу ове године коштаће ни мање ни више него 5.660 динара, али овај пример папреног једнодневног излета у комшилук није усамљен.
Новосадски вртић добио је две сличне понуде: за салаш у Темерину 5.800, а Фрушку гору 6.000 динара, док ће прваци из Старог Жедника код Суботице, с повратком кући већ око 13 сати, платити 3.400 за посету ергели Келебија.
Међу „непристојним” понудама агенција с почетка другог полугодишта јесу и три дана у Гостиљу на обронцима Златибора за око 20.000, дводневна екскурзија из Чачка до Смедерева с обиласком Виминацијума, Сребрног језера, тврђаве Голубац, Доњег Милановца, Кладова и Зајечара, која кошта 14.600 динара, па и тродневни боравак у Крупњу за 30.000. Мале матуранте из сеоске школе у околини Смедерева два ноћења на Златибору (полупансион) коштаће 13.000 динара, а новосадске средњошколце петодневни боравак у Црној Гори 450 евра. Цене варирају од града до града: док обилазак Калемегдана, Зоолошког врта и Авале Шапчане стаје око 4.000 динара, иста тура за новосадску децу износи скоро 7.000. Према речима И. Б., чије дете иде у четврти разред новосадске осмолетке „Светозар Марковић Тоза”, овогодишњу шестодневну школу у природи у Крупњу платили су преко 20.000 динара.
„Скупо јесте, а пошто сам разведена, трошкове сам поделила са бившим супругом и плаћала их на рате, што је олакшавајућа околност. Ако је дете већ изразило жељу да иде, како га одбити?”, напомиње, додајући да је било малишана који нису ишли, али можда петоро-шесторо из истог разреда.
„Искуство на prеthodnim екскурзијама било је позитивно, тако да је ћерка једва чекала да пође на ову. Међутим, највише примедби имала је сада на храну. Неколико ђака, а међу њима и она, отровало се већ другог дана, тако да им је пресело. Све то добро изгледа на папиру, самим тим што одлазе у природу, граде еколошку свест, упознају различитости и науче нешто што не могу у учионици. Имали су времена и да се друже, увече се проводили у дискотеци, рекла бих да је све лепо организовано. Колико учитељи успевају да се изборе с децом, не знам. Мислим да се васпитни кадар труди да на терену реализује обећано. Наравно, увек се у пракси дешавају непредвиђене околности, за шта родитељи треба да имају мало више разумевања.”
За 6.000 динара, колико стаје ђачка екскурзија до Сомбора, исплатило би се превозити децу колима понаособ, каже једна мајка из Бачке Тополе, додајући како ће за тај новац радије организовати породичан ручак на сличној дестинацији, те да су овакве цене превисоке не само нашим већ и руским држављанима, будући да су они које познаје од истог одустали. Друга, а то могу потписати и остали, сматра да је то жалосно, будући да су путовања са вршњацима обавезан део одрастања, социјализације и грађења самосталности, али је испратити их за многе немогућа мисија.
„Кад би се родитељи договорили да неће нико ићи на излет и рекреативну, да за велике паре више од пола дана проведу деца у бусу, добију лош ручак и не обиђу ништа како треба, агенције би морале да прилагоде понуде. Овако, нико се не буни и зашто би ишта мењали?”, примећује трећа.
Папрени износи оваквих путовања нису новина и, из родитељског угла гледано, никад нису били разумни у поређењу са приватним аранжманима. Године 2019, када су се међу „победницима” интерно сматрали нишки родитељи који су за једно ноћење у Новом Саду за своје школарце издвојили чак 13.500 динара, директор „Гранд турса” Петар Кнежевић напоменуо је за „Дневник” да једна екскурзија не подразумева само хотелску услугу, већ и превоз, водича, којем се такође плаћа ноћење, здравствено осигурање, улазнице за дестинације, дневнице за наставно особље... „Родитељи ће радо дати новац за приватни час, а када исти наставник крене на екскурзију, дневнице постају проблем”, напоменуо је тада, додавши да је некадашња калкулативна метода била да агенцији припадне око десет одсто зараде, али да је, у тендерској утрци, она у сталном паду.
С. Милачић