Da li socijalna karta unapređuje sistem: Algoritam (ne) prepoznaje društveni problem
Kada je martu ove godine stupio na snagu dugo najavljivani zakon o socijalnim kartama, nadležni su ga predstavili kao važan iskorak ka unapređenju sistema socijalne zaštite. Glavni argument za njegovo donošenje bio je da u pomenutom sistemu ne postoji razmena podataka i da se zbog toga socijalna pomoć ne isplaćuje onima kojima je najpotrebnija.
Kako se ovakvi propusti ne bi dešavali, upotrebljena je tehnologija, tj. automatizovano je odlučivanje centara za socijalni rad uvođenjem algoritama koji sabiraju svih otprilike 130 ličnih podataka o osobama koje su korisnici socijalne pomoći. Tako se kreira njihova socijalna karta. Praksa ipak pokazuje posredni cilj zakona, a to je da se što više ljudi odstrani iz sistema socijalne zaštite, smatra NVO „Inicijativa A11”. Pre primene Zakona o socijalnoj karti, tačnije u februaru, na evidenciji je bilo 211.266 korisnika novčanih socijalnih davanja, a u avgustu, nakon početka (nepotpune) primene zakona, 189.036, napominju. Dakle, preko deset odsto korisnika nestalo je iz sistema socijalne zaštite u Srbiji, ali se istovremeno siromaštvo nije smanjilo za isti procenat.
„Uvođenjem sistema socijalnih karti, donošenje odluke o tome da li neko ima pravo da bude na socijalnoj pomoći ili ne ostavlja se kompjuteru na odlučivanje”, ističe „Inicijativa A11”. „Algoritam vas neće pitati da li možete da prehranite sedmočlanu porodicu sa 14.000 dinara socijalne pomoći. Neće vas pitati koliko koštaju knjige za školu, metar drva za ogrev, niti da li je neko u porodici bolestan i potreban mu je novac za lekove. To što ste do dodatnih prihoda došli sakupljajući karton i flaše po raznim otpadima, videće samo kao izvor prihoda, a ne kao društveni problem. Na kraju dana, šta algoritam zna šta je društveni problem?”
Kako kažu, donošenjem ovog zakona, socijalni radnik postaje produžena ruka kompjutera, umesto da situacija bude obrnuta.
„Sada već bivšem korisniku, na osnovu Zakona o socijalnoj karti, samo stigne obaveštenje da više neće primati socijalnu pomoć. Bez zašto/kako/šta može da se učini. Jednostavno je – kompjuter je odlučio. Na ovaj način, došlo je do potpune dehumanizacije procesa, a u isto vreme i do nemogućnosti kontrolisanja i nadzora postupaka, jer algoritam nije transparentan i nije dostupan javnosti”, dodaju.
Pored ove odredbe, kažu, važan deo Zakona tiče se uvođenja tzv. povezanih lica, čiji se prihodi takođe prate jer se podrazumeva da će, ukoliko imaju dovoljno visoka primanja, izdržavati i osobu koja traži socijalnu pomoć. U to se ubrajaju sadašnji i bivši supružnik odnosno vanbračni partner, deca i srodnici, staratelji i hranitelji ako žive u zajedničkom domaćinstvu, pastorčad, očuh i maćeha.
„Ako imate bilo kakav sukob sa, primera radi, očuhom, babom, dedom, i oni ne žele da vas izdržavaju, taj sukob jednostavno neće imati ko da čuje i vi ćete biti prepušteni njihovoj (ne)milosti. Ovde se još jednom pokazuje da je u pogledu primene novih tehnologija u sistemu socijalne zaštite neophodna rehumanizacija procesa. U ovakvim situacijama ljudski faktor treba da bude presudan”, zaključuju.
Uzimajući u obzir sve problematične odredbe kojima se krši Ustav i uskraćuju prava najugroženijih građana i građanki, oni pozivaju na hitno povlačenje Zakona o socijalnoj karti. Prema njihovom mišljenju, umesto „tehnoloških” prečica i „superefikasnog sistema koji će znati koji kontejner danas rovarite”, potrebno je sveobuhvatno pristupiti reformi i pritom biti osetljiv na glad, nasilje, diskriminaciju i na ukupne ljudske potrebe.
S. M-ć