Da li je 10 milijardi evra prevelika cena za čist vazduh, vodu, zemlju?
Pa zašto onda uopšte ulazimo u ceo proces, kad je toliko skup i zahtevan? Zato što Poglavlje 27 donosi brojne prednosti, kojih smo svi, negde duboko u sebi svesni, ali smo previše „naviknuti” na haos, koji vlada u oblasti životne sredine već predugo i previše dugo čekamo „nekog drugog” da započne taj posao. Drugim rečima – otvaranje Poglavlja 27 upravo je zamajac koji će pokrenuti rešavanje svih onih problema, koji su decenijama nagomilavani i „gurani pod tepih”.
Uostalom, da li je 10 milijardi evra prevelika cena za čist vazduh u Pančevu, Boru, Majdampeku, Obrenovcu, Kragujevcu,..? Da li je prevelika cena za čist Veliki Bački kanal, Borsku reku, Timok, Krivaju, Stari Begej..? Da li je to prevelika cena za uklanjanje ogromnog broja divljih deponija, odnosno đubrišta i smanjivanje i uklanjanje čitavih planina otpada na ulazima u naše gradove? Da li je to prevelika cena za smanjenje količine pesticida u zemljištu i podzemnim vodama? Da li je prevelika cena za smanjenje rizika od akcidenata u pogonima hemijske industrije?
Zakonodavstvo EU u oblasti životne sredine obuhvata više podoblasti, kao što su: zaštita prirode i biodiverziteta, klimatske promene, kvalitet vazduha, upravljanje vodama, upravljanje otpadom, kontrola industrijskog zagađenja... Sve do horizontalnog zakono- davstvo koje predstavlja sve pravne norme i aspekte usmerene, između ostalog, ka odgovornosti za štetu prema životnoj sredini...
Osnovna načela EU o životnoj sredini su, s tim u skladu: predostrožnost i prevencija (delovati pre nego što zagađenje, odnosno šteta nastane), suzbijanje zagađenja na samom izvoru (ako do zagađenja dođe, jednostavnije, efikasnije i ekonomičnije je odmah, na licu mesta ukloniti posledice zagađenja), zajedničkoj odgovornosti između EU i država članica i princip „zagađivač plaća“. Njima se pridodaju i izvedena načela: učešće javnosti i puna informisanost u oblasti životne sredine i sudska zaštita pristupu informacijama.
Na tom fonu, Srbiji u procesu pridruživanja EU sleduju tri osnovna pregovaračka i post-pregovaračka procesa: a) harmonizacija brojnih domaćih propisa, što zahteva analizu velikog broja propisa EU iz oblasti životne sredine, ali i svih drugih oblasti koja mogu imati dodirnih tačaka sa životnom sredinom, po bilo kom osnovu; b) izgradnja administrativnih i institucionalnih kapaciteta u oblasti zaštite životne sredine, što podrazumeva obučavanje sudskih struktura, ali i upravljačkih struktura, od republičkih, pa do organa lokalne samouprave i v) obezbeđivanje finansijskih sredstava za sprovođenje pregovorima ugovorenih aktivnosti, kao i za finansiranje dva, prethodno pomenuta procesa.
U brojkama, to bi značilo da u narednom periodu Srbija mora da donese, ili uskladi više od 700 zakona, podzakonskih akata i vodiča, te paralelno s tim obuči sudske organe u svih 185 opština, kao i veći broj sudija u okružnim i Vrhovnom sudu Republike Srbije. Takođe, kroz izgradnju institucionalnih kapaciteta lokalnih samouprava i pokrajinskih i republičkih organa uprave, veliki broj inspektora, načelnika, kao i svih drugih osoba vezanih za poslove javne uprave i izveštavanja morao bi da prođe višemesečnu obuku i upoznavanje sa zakonskom regulativom i ingerencijama. I to nikako nije sve...
S druge strane, pregovori su, po definiciji, proces približavanja stavova koji, na kraju treba da rezultira zajedničkim stavom. Iako su pregovori dvostrani i rezultat je kompromisno rešenje, moramo računati s tim da EU ima okvire unutar kojih se može pregovarati, pa se i kompromis mora tražiti unutar istih. Ali nas ne treba da brinu ti okviri, nego prvenstveno naš poslovičan otpor promenama i inertnost, što može da ugrozi i pregovaračku poziciju našeg tima.
Pozitivan znak ipak postoji, a to je ponovno uvođenje zelenog fonda, iz koga će se, po rečima ministra za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, finansirati projekti iz oblasti životne sredine. Pregovarački tim za pregovore o svakom poglavlju mora sebi, pre bilo kakvih pregovora postaviti pitanje: Šta je cilj pregovora? Dobar odgovor je da se pregovara u ime, za račun i u korist građana Srbije i da je bolje pregovarati i koji mesec duže i tako izdejstvovati najbolju poziciju za start Srbije unutar Evropske unije, nego žuriti i tako pristajati i na nepovoljnije uslove.
Dr Ratko Bajčetić
(autor je potpredsednik Zelene stranke)
Nedostaje strategija o klimatskim promenama
Veliki problem za Srbiju predstavlja i nedostatak nacionalne strategije o klimatskim promenama, u kojoj će se definisati pravci daljeg, u prvom redu energetskog razvoja i ponašanja. Energetski sektor u svetu je apostrofitran kao najveći emiter gasova staklene bašte, odnosno gasova koji se smatraju najznačajnijim faktorom porasta globalne temperature planete. Sporazumom na Pariskom samitu definisane su mere kojima će se globalni porest temperature zaustaviti na ispod 2°C, što podrazumeva zaustavljanje izgradnje termoenergetskih postrojenja na fosilna goriva.