Crnjanski: Opada poverenje javnosti u NVO sektor

Ona kaže da u Srbiji postoji više od 30.000 organizacija civilnog društva, a najveći deo njih, objašnjava, u interesu građana pruža usluge i podršku državi tamo gde je ona slaba. 

Jedan od indeksa koji govori o slici nevladinih organizacija u Srbiji pokazuje da postoji stagnacija, pa čak i negativan trend kada je u pitanju slika organizacija civilnog društva u javnosti. Imamo trend da se organizacije civilnog društva i njihovi lideri i liderke predstavljaju na negativan način, i to pre svega u tabloidima, kaže Crnjanski. 

Ona objašnjava da u javnosti postoji pitanje, “a, čime se te organizacije bave kada su tako negativno predstavljene?” i kaže, da je uglavnom reč o organizacijama koje se bave praćenjem rada političara, odnosno, kako kaže, demokratskih procesa u društvu. 

Uprkos toj negativnoj percepciji dela javnosti o NVO sektoru, u Srbiji postoji trend porasta NVO organizacija. 

Organizacijama civilnog društva je između ostalog zadatak da budu kontrolni faktor u demokratskom društvu, da skrenu pažnju političara na nekakve pojave ali i da pozovu društvo i građane da obrate pažnju kada političari ili vlast ne rade svoj posao kako treba. Svi zajedno, svako u svojoj ulozi, čini jedno demokratsko društvo, rekla je Crnjanski.  

Istakla je i da je poznavanje rada NVO sektora i njihovoj ulozi u društvu od strane građana na niskom nivou.

Samo trećina građana razume u potpunosti šta je zadatak i uloga organizacija za civilno društvo. Druga trećina kaže, to su međunarodne organizacije, a treća trećina kaže, to su antivladine organizacije. I upravo je to onaj trenutak kada kažete 'nevladine organizacije',  oni prevedu u 'antivladina', što naravno, nema nikakve veze sa istinom, ističu u Crti.

Ona objašnjava i da su, prateći izbore 2016. i 2017. godine, bili često meta u tabloidima u kojima su optuživani da su primili milionske sume novca.

Onog trenutka kada smo izlazili u javnost sa nekim nalazima, tad su i tabloidi krenuli da objavljuju informacije o našim finansijama, kaže ona i dodaje da se u tim tekstovima tvrdilo da je Crta primila milionske iznose da bi prikazala da su izbori pokradeni.

Crnjanski navodi da nikakav novac za takav “zadatak” nisu dobili, niti su takav “zadatak” obavljali.

Navodi da su zato uradili finansijsku analizu svih priliva na svoj račun u protekle tri godine.

Kada dobijete neku donaciju iz inostranstva, tu donaciju prati ozbiljna revizija, ozbiljna kontrola stranih organizacija tako da vi niste praktično u mogućnosti da ni jedan dinar potrošite na nešto što nije već planirano i dogovoreno, istakla je Crnjanski. 

Ideja je da se pomogne, da se unapredi, ali to je izazov. Naši političari ne vole da budu kritikovani, pa je to prostor za dijalog, kako određeni procesi mogu da se unaprede. Mislim da je to zajednički zadatak, s jedne strane političara, s druge organizacija civilnog društva, ali i celog društva, i da je dijalog dobra investicija za demokratsko društvo, zaključuje direktorka Crte.