EP za jaču kontrolu finansiranja NVO

Od Evropske komisije se traži da se uvedu jasna, sveobuhvatna i transparentna pravila o tome kako, koliko i tačno u koju svrhu NVO dobijaju novac evropskih poreskih obveznika. 

Favorizovanje manjeg broja NVO

Nacrt izveštaja Odbora za budžetski nadzor u EP o kontroli finansiranja NVO iz EU budžeta traži uvođenje jedinstvene kontrole na osnovu koje bi Evropska komisija, Revizorski sud i Odbor za budžetska pitanja mogli da prate, razmatraju i izveštavaju o aktivnostima pojedinačnih NVO, kao korisnika EU donacija.

U nacrtu teksta izveštaja, koji bi trebalo da bude izglasan u formi rezolucije, EP ukazuje na činjenicu da je 2015. godine iz EU budžeta izdvojena 1, 2 milijarde evra za finansiranje NVO. 

Najveći deo tih sredstava, preko 90 odsto namenjen je okviru programa Globalna Evropa, koji služi za podršku privrednom rastu i razvoju najmanje razvijenih EU zemalja i regiona i razvoju međuregionalne saradnje.

Po četiri odsto izdvojena su za kategorije „Održivi razvoj u okviru prirodnih resursa“ i „Bezbednost i državljanstvo“, a samo 0,4 procenta za „Pametan i sveobuhvatan rast“. 

Izveštaj Odbora za budžetsku kontrolu EP govori i o tome da je pri dodeli sredstava nečesto favorizovan samo mali broj NVO, kao i da procedure za dobijanje EU fondova idu na ruku većim organizacijma, dok su manje NVO neretko zapostavljene. 

Istovremeno, ocenjuje se da ne postoji efikasna kontrola Evropske komisije nad daljom potrošnjom jednom dodeljenih sredstava za NVO.

Puna transparentnost i dostupnost informacijama

Iako evropski poslanik iz redova nemačkih konzervativaca Markus Piepr u svom predlogu rezolucije o kontroli finansiranja NVO navodi značajan doprinos NVO u donošenju političkih odluka i naglašava podršku dodatnog javnog finansiranja u oblastima socijalne politike, zaštite prirodne sredine i razvoja, njegov izveštaj u najvećoj meri odnosi se na kritiku dosadašnjih procedura u dodeljivanju EU novca namenjenog za rad nevladinog sektora. 

On poziva na punu transparentnost i dostupnost informacijama o tome kako se ulaže i troši evropski novac namenjen NVO.

 

Provera po principu slučajnog uzorka

Poziva se na izmenu direktiva za javne nabavke na takav način da organizacije imaju pravo na finansiranje samo ako raspolažu dokazivim činjenicama, da primaoci, pre nego što dobiju sredstva, omoguće Evropskoj komisiji i Sudu revizora provere po principu slučajnog uzorka, da se odbaci bilo kakvo finansiranje organizacija koje dokazano šire neistine i/ili čiji ciljevi su u suprotnosti sa osnovnim vrednostima EU, demokratije, ljudskih prava i/ili strateškim privrednim i bezbednosnim političkim ciljevima institucija EU, navodi se u jednom od paragrafa nacrta izveštaja o kontroli finansisiranja NVO iz EU budžeta.

EK poziva se da uvede jedinstven i harmonizovan sistem transparentnosti, nadzora i kontrole donacija.

Jednostavnije procedure

Poziva se na izgradnju jedinstvenog sistema podataka i upravljanja donacijama, koji bi služio i kao podrška potencijalnim korisnicima sredstava za prijave i proces aplikacija. 

Istovremeno, od Komisije se traži da uvede pojednostavljene porocedure za manje NVO koje se često nalaze u neravnopravnom položaju prilikom apliciranja za evropske fondove u odnosu na velike organizacije. 

Takođe, od EK, kao izvršnog organa EU, traži se da NVO koje apliciraju za EU donacije, podvrgne „jasnim i za sve istim kriterijumima sa ciljem regulisanja njihovih podobnosti za dobijanje novca iz EU fondova“. 

Pored informacija o EU donacijama NVO, EP traži i kontrolu informacija o zaposlenima u tim organizacijama, međusobnoj povezanosti NVO, dokaz o upisu u EU registar transparentnosti, eventualnim drugim donatorima i visini njihovih doniranih sredstava, ali i o broju i vrsti lobističkih konatakata koje je određana NVO imala sa EK i članovima Evropskog parlamenta. 

Istovremeno, od Evropske antikorupcijske agencije očekuje se da efikasnije identifikuje, obelodani i kazni one NVO za koje se dokaže da su zloupotrebile finansijska sredstava dobijena iz EU fondova.