Црњански: Опада поверење јавности у НВО сектор

Она каже да у Србији постоји више од 30.000 организација цивилног друштва, а највећи део њих, објашњава, у интересу грађана пружа услуге и подршку држави тамо где је она слаба. 

Један од индекса који говори о слици невладиних организација у Србији показује да постоји стагнација, па чак и негативан тренд када је у питању слика организација цивилног друштва у јавности. Имамо тренд да се организације цивилног друштва и њихови лидери и лидерке представљају на негативан начин, и то пре свега у таблоидима, каже Црњански. 

Она објашњава да у јавности постоји питање, “а, чиме се те организације баве када су тако негативно представљене?” и каже, да је углавном реч о организацијама које се баве праћењем рада политичара, односно, како каже, демократских процеса у друштву. 

Упркос тој негативној перцепцији дела јавности о НВО сектору, у Србији постоји тренд пораста НВО организација. 

Организацијама цивилног друштва је између осталог задатак да буду контролни фактор у демократском друштву, да скрену пажњу политичара на некакве појаве али и да позову друштво и грађане да обрате пажњу када политичари или власт не раде свој посао како треба. Сви заједно, свако у својој улози, чини једно демократско друштво, рекла је Црњански.  

Истакла је и да је познавање рада НВО сектора и њиховој улози у друштву од стране грађана на ниском нивоу.

Само трећина грађана разуме у потпуности шта је задатак и улога организација за цивилно друштво. Друга трећина каже, то су међународне организације, а трећа трећина каже, то су антивладине организације. И управо је то онај тренутак када кажете 'невладине организације',  они преведу у 'антивладина', што наравно, нема никакве везе са истином, истичу у Црти.

Она објашњава и да су, пратећи изборе 2016. и 2017. године, били често мета у таблоидима у којима су оптуживани да су примили милионске суме новца.

Оног тренутка када смо излазили у јавност са неким налазима, тад су и таблоиди кренули да објављују информације о нашим финансијама, каже она и додаје да се у тим текстовима тврдило да је Црта примила милионске износе да би приказала да су избори покрадени.

Црњански наводи да никакав новац за такав “задатак” нису добили, нити су такав “задатак” обављали.

Наводи да су зато урадили финансијску анализу свих прилива на свој рачун у протекле три године.

Када добијете неку донацију из иностранства, ту донацију прати озбиљна ревизија, озбиљна контрола страних организација тако да ви нисте практично у могућности да ни један динар потрошите на нешто што није већ планирано и договорено, истакла је Црњански. 

Идеја је да се помогне, да се унапреди, али то је изазов. Наши политичари не воле да буду критиковани, па је то простор за дијалог, како одређени процеси могу да се унапреде. Мислим да је то заједнички задатак, с једне стране политичара, с друге организација цивилног друштва, али и целог друштва, и да је дијалог добра инвестиција за демократско друштво, закључује директорка Црте.