Članovi Udruženja Geo-pan čuvari geološkog blaga Fruške gore

I možda cena izloženih predmeta ne može da se meri sa juvelirskim radovima, zlatom i dijamantima, vrednost njihova prevazilazi cenovne okvire jer pripadaju kolekcionarima, članovima društva „Geo-pan” iz Novog Sada, koji su posvećeni negovanju geološkog nasleđa Srbije. Veliki broj tih eksponata pronađen je na Fruškoj gori, a stari su i preko 100 miliona godina!  

Udruženje „Geo-pan” okuplja ljubitelje minerala, stena i fosila.

– Osnovna delatnost udruženja je istraživanje, klasifikacija i pronalaženje posebnih vrednosti minerala, stena i fosila. Osim toga, bavimo se edukativnim radom, držimo predavanja na temu iskopavanja, obrade kamenja i istraživanja – kaže za „Dnevnik” Nenad Stančul, predsednik društva „Geo-pan“. – Možemo da se pohvalimo sa velikim brojem članova koji su geolozi, doktori geologije, hidrogeologije koji su ovo udruženje i osnovali sa ciljem i namerom da se promoviše blago Srbije.

Kako navodi od 2004. godine kada su osnovani do danas uradili su mnogo na otkrivanju geološkog bogatstva Srbije, pre svih Fruške gore.

– Kopanje je kod nas zakonom uređeno tako da to u stvari nije kopanje već površinsko sakupljanje. Mapiranje terena se radi onako kao što inače geolozi rade, sa određivanjem koordinata i sa beleženjem gde se koji mineral pojavljuje. Fruška gora je geološko čudo, jedna od možda jedinstvenih u geološkom smislu pojava u svetu, gde se na jednom mestu nalaze i metamorfne stene, stene vulkanskog porekla i sedimentne stene i gde se na istom mestu mogu naći i fosili iz mora Tetis pre 110 miliona godina. Tu su i karbonatno-silikatni minerali po kojima je poznata Fruška gora kao što su fruškogorski ahat, fruškogorski oniks.

U udruženju su posebno ponosni na nalaz člana Upravnog odbora „Geo-pana” Nebojše Trajkovića, koji je na Fruškoj godi pronašao opalizovani magnezit, čije nalazište postoji samo još u Arizoni u SAD.

– Ta vrsta kamena se zove „magnezit vajld hors“ po divljem konju, jer šara izgleda kao beli konj. Navaho indijanci su taj kamen koristili u izradi nakita. U Americi je izuzetno cenjen, njegova cena je prilično visoka, s tim što je razlika između nalazišta u Americi i nalazišta na Fruškoj gori u tome što je naš mnogo atraktivniji i ima u sebi veći procenat silikata i samim tim je pogodniji za obradu... – ukazuje Stančul.

Drago kamenje u pravoslavlju i judaizmu

Udruženje „Geo-pan” sarađuje i sa eparhijom Bačkom, i u toku su pripreme izložbe „Upotreba dragog kamenja u religioznim svrhama“ sa akcentom na pravoslavnu crkvu.

– U današnje vreme ljudi dolaze u zablude da mogu da se izleče pijući neki eliksir, ili držeći kamen u yepu. Ne znam da li je nekome to pomoglo, ali ovom izložbom želimo da predstavimo da dragi kamen nije samo ograničen na ezoteriju, nego se koristi i u crkvenom folkloru, da ima izuzetno važno i bitno mesto upotrebi u našoj crkvi, u objektima, u sakralnim predmetima koji se koriste u crkvi, kao i na ikonama... Imamo iskustva i iz jevrejske zajednice. Mnogi minerali su imena dobili upravo na hebrejskom jeziku jer je Jevrejska zajednica jedna od prvih koja je klasifikovala i bavila se upotrebom dragog kamenja – kaže Nenad Stančul.

I „Vajld hors“ našao se u vitrinama „Geo-pana“ na Novosadskom sajmu kako u sirovoj, tako i u obrađenoj formi. Predstavljen je velik broj unikatnog nakita članova udruženja, ali i izloženi fosili sa Fruške gore i područja Srbije.

– Poenta naše izložbe i nastupa na Novosadskom sajmu jeste upravo prezentacija dragog kamenja iz Srbije, kako u upotrebnim predmetima - nakitu, tako i u dekorativne svrhe. Najstariji izložbeni primerci su školjke iz mora Tetis, sa Fruške gore, sa kopa Beli kamen stare 110 miliona godina. A najvredniji je upravo opalizovani magnezit „Vajld hors“, čija cena se meri u desetinama hiljada evra – ukazuje Nenad Stančul.

On navodi da ono što se u Srbiji pronalazi površinskim pretraživanjem nema veliku vrednost ukoliko se ne obradi. Vrednost dobija tek kada se preseče, ispolira, ugradi u nakit... Međutim, Stančul naglašava da vrednost kamena i minerala nije lako odrediti.

– Iz istog minerala dva obrađena kamena u istoj veličini, odnosno težini, s istim brojem karata, mogu da se razlikuju u ceni u velikoj meri samo zbog atraktivnosti. Znači, cenu kamena ne određuje vrsta kamena i njegova težina, nego određuje i njegova atraktivnost – napominje Stančul i dodaje da je veoma važna edukativna uloga „Geo-pana“ jer obrada kamena može da bude opasna zbog toksina i prašine. 

– Bez obzira koji kamen sečete, on se mora seći pod vodom, sa zaštitnom maskom, sa zaštitnom opremom. Postoji velika mogućnost da se čovek razboli od silikoze koja je smrtonosna, tako da obrada kamena nije naivna stvar. Potrebno je da osobe se uputiti i konsultovati se sa stručnjacima – upozorava Stančul.

Članovi „Geo-pana” svoja istraživanja sprovode uz dozvole nadležnih. Međutim, ima i onih neodgovornih koji u želji da se obogate uništavaju nalazišta.

Na Fruškoj gori postoji mini geopark „Kozije brdo” na kojem se javlja ahat, oniks, karbonatno-silikatne vreće, gde su ljudi koji ne znaju o čemu se radi, oskrnavili to mesto. Posle se to revitalizovalo, a Nacionalni park „Fruška gora“ je uložio i sredstva da se taj geopark obnovi. Ovom prilikom apelujem na sve one koji misle da će se obogatiti iskopavanjem i kopanjem kamenja, neće se obogatiti jer da je to tako, do sada bi mi svi bili već milioneri – zaključuje Nenad Stančul.

Tekst i foto: Aleksandar Savanović