Чланови Удружења Гео-пан чувари геолошког блага Фрушке горе
НОВИ САД: Посетиоци недавно одржане Међународне изложбе златарства и часовничарства „Сјај” на Новосадском сајму имали су прилике да, међу изложеним сатовима, накитом, драгим камењем и машинама за њихову обраду, посете и изложбу разноврсног камења, ручно прављеног накита и фосила.
И можда цена изложених предмета не може да се мери са јувелирским радовима, златом и дијамантима, вредност њихова превазилази ценовне оквире јер припадају колекционарима, члановима друштва „Гео-пан” из Новог Сада, који су посвећени неговању геолошког наслеђа Србије. Велики број тих експоната пронађен је на Фрушкој гори, а стари су и преко 100 милиона година!
Удружење „Гео-пан” окупља љубитеље минерала, стена и фосила.
– Основна делатност удружења је истраживање, класификација и проналажење посебних вредности минерала, стена и фосила. Осим тога, бавимо се едукативним радом, држимо предавања на тему ископавања, обраде камења и истраживања – каже за „Дневник” Ненад Станчул, председник друштва „Гео-пан“. – Можемо да се похвалимо са великим бројем чланова који су геолози, доктори геологије, хидрогеологије који су ово удружење и основали са циљем и намером да се промовише благо Србије.
Како наводи од 2004. године када су основани до данас урадили су много на откривању геолошког богатства Србије, пре свих Фрушке горе.
– Копање је код нас законом уређено тако да то у ствари није копање већ површинско сакупљање. Мапирање терена се ради онако као што иначе геолози раде, са одређивањем координата и са бележењем где се који минерал појављује. Фрушка гора је геолошко чудо, једна од можда јединствених у геолошком смислу појава у свету, где се на једном месту налазе и метаморфне стене, стене вулканског порекла и седиментне стене и где се на истом месту могу наћи и фосили из мора Тетис пре 110 милиона година. Ту су и карбонатно-силикатни минерали по којима је позната Фрушка гора као што су фрушкогорски ахат, фрушкогорски оникс.
У удружењу су посебно поносни на налаз члана Управног одбора „Гео-пана” Небојше Трајковића, који је на Фрушкој годи пронашао опализовани магнезит, чије налазиште постоји само још у Аризони у САД.
– Та врста камена се зове „магнезит вајлд хорс“ по дивљем коњу, јер шара изгледа као бели коњ. Навахо индијанци су тај камен користили у изради накита. У Америци је изузетно цењен, његова цена је прилично висока, с тим што је разлика између налазишта у Америци и налазишта на Фрушкој гори у томе што је наш много атрактивнији и има у себи већи проценат силиката и самим тим је погоднији за обраду... – указује Станчул.
Драго камење у православљу и јудаизму
Удружење „Гео-пан” сарађује и са епархијом Бачком, и у току су припреме изложбе „Употреба драгог камења у религиозним сврхама“ са акцентом на православну цркву.
– У данашње време људи долазе у заблуде да могу да се излече пијући неки еликсир, или држећи камен у yеpu. Не знам да ли је некоме то помогло, али овом изложбом желимо да представимо да драги камен није само ограничен на езотерију, него се користи и у црквеном фолклору, да има изузетно важно и битно место употреби у нашој цркви, у објектима, у сакралним предметима који се користе у цркви, као и на иконама... Имамо искуства и из јеврејске заједнице. Многи минерали су имена добили управо на хебрејском језику јер је Јеврејска заједница једна од првих која је класификовала и бавила се употребом драгог камења – каже Ненад Станчул.
И „Вајлд хорс“ нашао се у витринама „Гео-пана“ на Новосадском сајму како у сировој, тако и у обрађеној форми. Представљен је велик број уникатног накита чланова удружења, али и изложени фосили са Фрушке горе и подручја Србије.
– Поента наше изложбе и наступа на Новосадском сајму јесте управо презентација драгог камења из Србије, како у употребним предметима - накиту, тако и у декоративне сврхе. Најстарији изложбени примерци су шкољке из мора Тетис, са Фрушке горе, са копа Бели камен старе 110 милиона година. А највреднији је управо опализовани магнезит „Вајлд хорс“, чија цена се мери у десетинама хиљада евра – указује Ненад Станчул.
Он наводи да оно што се у Србији проналази површинским претраживањем нема велику вредност уколико се не обради. Вредност добија тек када се пресече, исполира, угради у накит... Међутим, Станчул наглашава да вредност камена и минерала није лако одредити.
– Из истог минерала два обрађена камена у истој величини, односно тежини, с истим бројем карата, могу да се разликују у цени у великој мери само због атрактивности. Значи, цену камена не одређује врста камена и његова тежина, него одређује и његова атрактивност – напомиње Станчул и додаје да је веома важна едукативна улога „Гео-пана“ јер обрада камена може да буде опасна због токсина и прашине.
– Без обзира који камен сечете, он се мора сећи под водом, са заштитном маском, са заштитном опремом. Постоји велика могућност да се човек разболи од силикозе која је смртоносна, тако да обрада камена није наивна ствар. Потребно је да особе се упутити и консултовати се са стручњацима – упозорава Станчул.
Чланови „Гео-пана” своја истраживања спроводе уз дозволе надлежних. Међутим, има и оних неодговорних који у жељи да се обогате уништавају налазишта.
На Фрушкој гори постоји мини геопарк „Козије брдо” на којем се јавља ахат, оникс, карбонатно-силикатне вреће, где су људи који не знају о чему се ради, оскрнавили то место. После се то ревитализовало, а Национални парк „Фрушка гора“ је уложио и средства да се тај геопарк обнови. Овом приликом апелујем на све оне који мисле да ће се обогатити ископавањем и копањем камења, неће се обогатити јер да је то тако, до сада би ми сви били већ милионери – закључује Ненад Станчул.
Текст и фото: Александар Савановић