ČITALAČKA PISMENOST naših osnovaca na ZABRINJAVAJUĆEM NIVOU Rezultati na testovima sve lošiji

Prethodnih godina prava glavolomka bile su im reči „krepak”, „gord”, „celovito”, „buzdovan”, „kompromitovati se”, a na ovogodišnjem probnom testu „umešnost”, za koji su kao opcije dobili odgovore radoznalost /znatiželja, spretnost/ sposobnost, hrabrost/neustrašivost, upornost/istrajnost i samouverenost/samopouzdanje. 

Kako i sami kažu, najduže se zadrže kod zadataka sa pozamašnim odlomkom, koji valja pažljivo pročitati da bi se razumeo, te se iznova potvrđuje da bi osnovci trebalo da više budu okrenuti literaturi, ali i da nije dovoljno sresti se sa određenim pojmom samo jednom, već ga je nužno aktivno koristiti u govoru. Poslednje PISA istraživanje pokazuje da su na skali čitalačke pismenosti kompetencije učenika iz Srbije niže za 36 poena od proseka, a procena je da bi im trebalo da provedu godinu i po dana u obrazovnom sistemu neke od OECD zemalja kako bi ta razlika nestala.

Tek je dva odsto naših 15-godišnjaka, koji su 2022. popunjavali upitnike, iz čitanja postiglo rezultat na nivou 5 ili 6, što znači da mogu razumeti duge tekstove, baviti se konceptima koji su apstraktni i uspostaviti razlike između činjenica i mišljenja. Dok je za osnovni ili drugi nivo veština prosek 74 procenata, njih je savladalo oko 64 odsto đaka iz naše zemlje, pokazavši da umeju da bukvalno razumeju jednostavne i poznate tekstove, a potom povežu nekoliko informacija, izvuku zaklju­čke i naprave paralelu sa ličnim iskustvom i znanjem. Podaci pokazuju da su nastavnici Sr­biji, kao i u drugim ekonomijama Zapadnog Balkana, više usmereni na direktivne oblike nastave na časovima maternjeg jezika, što vodi ka nižim postignućima u čitanju, čak i nakon uzimanja u obzir pola i socijalnoekonomskog statusa. 

Od 2003. godine, kad je Srbija prvi put učestvovala u PISA testiranju, znatno bolji rezultat u oblasti čitalačke pismenosti zabeležen je 2009. godine, dok u ostalim ciklusima statistika nije bitno varirala. 

S. Milačić