ЧИТАЛАЧКА ПИСМЕНОСТ наших основаца на ЗАБРИЊАВАЈУЋЕМ НИВОУ Резултати на тестовима све лошији

Prеthodnih година права главоломка биле су им речи „крепак”, „горд”, „целовито”, „буздован”, „компромитовати се”, а на овогодишњем пробном тесту „умешност”, за који су као опције добили одговоре радозналост /знатижеља, спретност/ способност, храброст/неустрашивост, упорност/истрајност и самоувереност/самопоуздање. 

Како и сами кажу, најдуже се задрже код задатака са позамашним одломком, који ваља пажљиво прочитати да би се разумео, те се изнова потврђује да би основци требало да више буду окренути литератури, али и да није довољно срести се са одређеним појмом само једном, већ га је нужно активно користити у говору. Последње ПИСА истраживање показује да су на скали читалачке писмености компетенције ученика из Србије ниже за 36 поена од просека, а процена је да би им требало да проведу годину и по дана у образовном систему неке од ОЕЦД земаља како би та разлика нестала.

Тек је два одсто наших 15-годишњака, који су 2022. попуњавали упитнике, из читања постигло резултат на нивоу 5 или 6, што значи да могу разумети дуге текстове, бавити се концептима који су апстрактни и успоставити разлике између чињеница и мишљења. Док је за основни или други ниво вештина просек 74 процената, њих је савладало око 64 одсто ђака из наше земље, показавши да умеју да буквално разумеју једноставне и познате текстове, а потом повежу неколико информација, извуку закљу­чке и направе паралелу са личним искуством и знањем. Подаци показују да су наставници Ср­бији, као и у другим економијама Западног Балкана, више усмерени на директивне облике наставе на часовима матерњег језика, што води ка нижим постигнућима у читању, чак и након узимања у обзир пола и социјалноекономског статуса. 

Од 2003. године, кад је Србија први пут учествовала у ПИСА тестирању, знатно бољи резултат у области читалачке писмености забележен је 2009. године, док у осталим циклусима статистика није битно варирала. 

С. Милачић