Čekanje građana na zdravstvenu uslugu mora da se reši sistemski

Sa lista se svakodnevno “skine” više od 2.000 pacijenata, ali se broj onih koji čekaju ne smanjujue. Naprotiv, iz dana u dan spisak se uvećava za oko 100 do 200 osoba. Koordinator Udruženja “Doktori protiv korupcije“ dr Draško Karađinović smatra da je problem sistemski i da je neophodna reforma sistema, kako bi se on rešio.

„Dr Danica Grujičić, nova ministarke zdravlja najavljuje skraćivanje lista čekanja pacijenata na dijagnostički pregled ili terapeutsku intervenciju kao prioritet. Promptno identifikovanje ovog problema koji muči 70.000 pacijenata je za svaku pohvalu pošto dijagnostika magnetnom rezonancom, skenerom, odnosno hirurška lečenja kuka, lakta, hernije, katarakte... u savremenoj medicini spadaju u standardizovane procedure, te za masovne zastoje kakvi postoje u zdravstvu nema opravdanja„, kaže dr Karađinović.

Građani usluge plaćaju dva puta

Dr Karađinović ocenjuje da neproduktivnost i nefukcionalnost leži u činjenici da se postojeći model zdravstva i dalje bazira na finansijskom i organizacionom konceptu etatističkog monopola iz epohe socijalističkog državnog uređenje.

„To se dobro vidi na nivou primarne zdravstvene zaštite i državnih domova zdravlja, nedovoljno efikasnih te stoga okruženih mnoštvom privatnih ordinacija i laboratorija u kojima pacijenti traže rešenje za svoje zdravstvene tegobe. I stoga ponovo plaćaju uslugu iz yepa iako je već plaćena iz zdravstvenog doprinosa od 10,3 odsto na bruto platu„, kaže dr Karađinović.

Ocenjuje kako je postojanje ovako dugačkih lista čekanja posebno neprihvatljivo kada se zna da godišnja ukupna potrošnja za zdravstvo građana Srbije iznosi 11 odsto BDP, odnosno više od šest milijardi evra, što je skoro hiljadu evra po stanovniku.

„Pored visoke tekuće potrošnje, najveće u regionu, država je u proteklom periodu izdvojila i dodatnih milijardu evra za kapitalne investicije u zdravstvu, izgradnju novih bolnica i kupovinu savremene opreme. Treba još naglasiti da je broj lekara na 10.000 stanovnika u Srbiji veći od proseka u EU. Slično je i s brojem bolničkih kreveta. Nažalost, uprkos navedenim činjenicama, zdravstveni ishodi nisu ništa bolji od zemalja u regionu u kojima je potrošnja za zdravstvo znatno niža pa pitanje uzroka male produktivnosti i velikih lista čekanja jasno pokazuje zašto je za ministarku ovo priorite”, navodi dr Karađinović.

Smatra kako pre neophodne duboke reforme zdravstvenog sistema koja je vremenski dugačak proces, skraćivanje lista čekanja zahteva da se brzo, ali i promišljeno pristupi prelaznim rešenjima ovog problema koji tišti hiljade građana. Karađinović kaže kako se kao jedan od načina pominje i dopunski rad lekara u državnim ustanovama. Međutim on ocenjuje da treba biti oprezan sa dopunskim radom u državnim bolnicama, bar po važećem Zakonu o zdravstvenoj zaštiti kojim bi se legalizovao konflikt interesa. Bolje je tražiti druge modalitete koje radno pravo i zakoni o javnim službama nude a njih ima: od prekovremenog rada i dodatnih nadoknada i honorara, do bonusa i premija, moguća su razna fleksibilna, a efikasna rešenja koja će na transparentan način povećati produktivnost u državnim hiruškim salama i radiološkim kabinetima.

„Moguće prelazno rešenje je i podela vaučera pacijentima kod kojih čekanje na laboratorijsku pretragu, snimanje ili operaciju prelazi 30 dana. S vaučerima bi osiguranici mogli da ostvare uslugu u drugim državnim ili privatnim ustanovama koje bi time ostvarile dodatne prihode što bi svakako povećalo motivaciju i produktivnost„, kaže Karađinović.

Kada je reč o dopunskom radu, Karađinović podseća da je ministarka odmah po stupanju na dužnost dijagnostikovala sistemski legalizovan konflikt javnog i privatnog interesa u zdravstvu kao uzrok mnogih nepoželjnih pojava. Ocenjuje da je prof. Grujičić prvi ministar zdravlja koji je od 2005. godine, kada su usvojeni anahroni zakoni, imala hrabrosti da ukaže na konstrukcionu grešku u sistemskoj normi. To ujedno mnogo govori o stanju duha u našoj lekarskoj zajednici, ali i o otvorenim i prikrivenim otporima najavljenim promenama.

„Ukratko, potrebno je pristupiti demonopolizaciji sistema po principima koji postoje u Evropi, a od pre par decenija i u drugim postkomunističkim zemaljama. Prvo je da novac prati pacijenta, a drugo je slobodan izbor lekara. U tom pravcu ministarka najavljuje uvođenje porodičnog lekara kao prvi korak ka pristupačnijoj zdravstvenoj zaštiti i skraćivanju lista čekanja„, kaže dr Karađinović.

Smatra kako bi brzo rešenje bilo i uvođenje obaveznih kvota broja operacija ili snimanja u državnim ustanovama u redovnom radnom vremenu. Ipak, uvođenje kvota umnogome zavisi od volje i efikasnosti zdravstvene birokratije koja ima svoje navike i ritam, zaključuje Karađinović.

LJ. Petrović