Proglašen standard bunjevačkog jezika

Standard je nešto je propisano za pravopisni i gramatički priručnik, na koji način pišu Bunjevci u 21. veku u svim medijima, knjigama, belatristici - istakla je predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujunyić Ostojić. Kako je istakla, Bunjevci su na ove prostore pre 330 godina došli pismeni, a prva knjiga na bunjevačkom štampana je u Rimu početkom 17. veka.

" Standardizacija jezika je proces koji traje i koji ćemo da nastavimo. Ovaj posao smo uradili sami, i to su ga uradile uglavnom Bunjevke. Bitno je da smo ovaj posao uradili za naše učenike čiji su udžbenici napisani na ovom standardu. Jezik svake zajednice, kao vrsta identifikacije, danas je bitan i važan. Na ovaj način pokušali smo da svoju zajednicu stavimo u ravnopravan položaj sa drugim zajednicama", rekla je Kujunyić Ostojić.

"Maternji jezik je kamen temeljac za očuvanje nacionalnog identiteta svake nacionalne manjine, pa i Bunjevaca",  rekao je predsednik Izvršnog odbora NSBNM Mirko Bajić. On je još jednom podvukao da su Bunjevci dugo osporavani i asimilovani, a vrhunac se dogodio se 1945, kada je dekretom Bunjevcima zabranjeno da se izjašnjavaju kao Bunjevci.

"Ukinute su sve škole koje su postojale na bunjevačkom jeziku, mogućnost veroispovesti na bunjevačkom jeziku… ", kaže Bajić.

Prvi predsednik NSBNM Nikola Babić, koji je i predsednik Odbora za standardizaciju bunjevačkog jezika, kaže da je bilo potrebno 15 godina da se proglasi standard jezika.

" Prva standardizacija srpskog jezika, s Vukom Karayićem, trajala je 40 godina. Verujem da smo našli pravu meru. Od 19. veka do danas bavimo se istim stvarima, pravom na maternji jezik",  kaže Kujunyić Ostojić.

Priručnik za gramatiku i pravopis i rečnik trebalo bi da iz štampe izađu do kraja godine. Za pripremu ovog izuzetno bitnog dokumenta za Bunjevce nekoliko godina su se vršila terenska istraživanja, praćene su najčešće jezičke pojave, pre svega ikavica koja je dobro očuvana, glagolski, imenski nastavci i kako se koriste padeži.

" Ovo je bio pionirski posao. Što se tiče službenog jezika, u ovom trenutku nećemo tražiti celovitu nastavu na bunjevačkom jeziku. Treba da napišemo istoriju Bunjevaca i često nam se kroz istoriju dešavalo da o nama pišu drugi. Sada je došlo vreme da je pišemo sami", zaključuje Suzana Kujunyić Ostojić.

S. Iršević