Broj radnika u IT sektoru dupliran, uručene nagrade đacima

Ona je nakon dodele priznanja i nagrada pobednicima konkursa Programiraj svoj uspeh, u kome su učestvovali učenici sedmih i osmih razreda osnovnih škola u Srbiji, rekla da veruje da i u narednih pet godina možemo opet duplirati broj zaposlenih u ovom sektoru i da će u njemu raditi 80.000 ljudi.



Navela je i da su plate u IT-iju za proteklih pet godina znatno povećane jer je prosečna neto plata u januaru 2016. iznosila 127.000 dinara da bi u decembru prošle godine narasla na 183. 000 dinara.



Brnabić je istakla da je Srbija među prvim zemljama koje su uvele informatiku kao obavezan predmet u osnovne škole i da je, zahvaljujući fondaciji Petlja program po kome uče deca u Srbiji jedan od najboljih.



Naglasila je da je sve išlo brzo od ideje o uvođenju nastave do samog uvođenja i da je u tome dosta pomogla inicijativa Digitalna Srbija.



"Nastavićemo sa ovim što smo započeli a do 2023. godine biće završen proces digitalizacije škola u Srbiji", rekla je premijerka Brnabić.



Nagrađenim učenicima je poručila da su već sada ispred svojih vršnjaka i da će zahvaljujući stečenom znanju iz informatike, kasnije lakše rešavati probleme i razumevati uzročno posledične veze.

Premijerka Brnabić izjavila je da će odluka o rudniku Jadar biti doneta tek kada bude gotova Studija o uticaju na životnu sredinu i da Srbija neće dozvoliti da se naš litijum izvozi.



Ona je odgovarajući na pitanja novinara posle dodele priznanja đacima u PKS, istakla da, iako je Rio Tinto u Srbiji prisutan od 2004. godine, ranije vlasti nisu pitale šta će biti sa litijumom iz Srbije.



"Tek smo mi kao Vlada Srbije prvi put tražili od Rio Tinta da ako projekat bude rađen i litijum rudaren, čitav lanac bude u Srbiji i da Rio Tinto zajedno sa Vladom Srbije radi na dovođenu investitora", naglasila je Brnabić.



Istakla je da je sa Rio Tintom potpisan samo sporazum o saradnji, ali da on ne garantuje ništa osim da, ako rudarenja bude, lanac ostaje u Srbiji i da se litijum ne izvozi.



Odgovarajući na primedbe o netransparentnosti u vezi sa tim projektom, rekla je da ne zna o kakvoj se netransparentnosti govori, jer je, kako je navela, sve otvoreno i javno.



"Kada su završili prethodnu studiju opravdanosti, bila sam u Loznici i u Rio Tintu, odgovarala na pitanja novinara, ali ona nisu bila vezana za Jadar. Nisu, jer priča još nije bila ispolitizovana, zato što je svima projekat bio odličan i jedva su ga čekali", rekla je Brnabić.



Dodala je da su, dok je Rio Tinto ulagao u društveno odgovorno ponašanje, svi bili ponosni na njega, a danas kažu da nemaju poverenja.



"Oni su tu od 2014, dakle 17 godina. Toliko se sa njima radilo i živelo, prodavano im je zemljište, a sada kažu nemaju poverenja", navela je premijerka.



Ona je podvukla da Rio Tinto od Srbije nije dobio ni dozvolu ni rešenje za eksploataciju, a da će odluka biti doneta tek kada bude urađena studija o uticaju na životnu sredinu.



"Ako ona pokaze da nema negativnog uticaja na životnu sredinu, onda ćemo videti da li da dovodimo investitira ili ne, jer nećemo dati da se litijum izvozi iz Srbije. Da su na vlasti oni što su bili do 2012. litijum bi izvozili kao ''bela lala'' zato što im nijednom nije palo na pamet da pitaju Rio Tinto šta će biti sa našim litijumom", zaključila je Brnabić.

Konkurs Programiraj svoj uspeh organizovali su Privredna komora Srbije, Ministarstvo prosvete i fondacija Petlja a povodom završetka osmogodišnejg školovanja prve generacije koja je imala informatiku kao obavezan predmet.



Ana Brnabić i predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež su u PKS uručili nagrade za učenike iz 12 škola koje su pobedile na ovom konkursu.



Nagrade su dodeljene za prva tri mesta osvojena u dve kategorije i to u IKT i digitalnoj pismenosti i u računarstvu i to za đake koji su završili sedmi i osmi razred.



U kategoriji IKT i digitalna pismenost, među sedmacima prvo mesto je osvojila OŠ Vojislav Voka Savić iz Lazarevca za projekat Učenici kao onlajn nastavnici a među osmacima OŠ Mihailo Pupin iz Veternika za projekat Veliko NE za loše navike.



Kada je reč o drugoj kategoriji, računarstvo kod sedmaka prvo mesto je osvojila OŠ Đura Jakšić iz Rakovice za rad Učionica budućnosti a među osmacima OŠ Matija Gubec iz Tavankuta za projekat Micro:bit hodajući robot.



Ceštitajući pobednicima konkursa predsednik PKS Marko Čadez je istakao da među nagrađenima nisu samo škole i učenici iz velikih gradova već i iz manjih mesta, iz Požege, Veternika, Dimitrovgrada, Merošine...



Naglasio je da su oni u svojim projektima dali nove ideje i resenja vezana za životne probleme, kao što su zdrava ishrana i slično.



"Nadam se da ćemo svake godine pozdravljati ovakve generacije i da će ovo postati mesto gde ćemo im cestitati", rekao je on.



Govoreći o IT industriji, njen rast i razvoj ilustrovao je podatkom da naša država sa oko sedam miliona stanovnika izvozi softvera u vrednosti od 1,5 milijardi evra dok recimo Turska sa više od 80 miliona ljudi izveze softvere vredne 460 miliona evra.



Direktor fondacije Petlja Nebojša Vasiljević je istakao da su radovi učenika i današnje nagrade epilog uvođenja informatike kao obaveznog predmeta u osnovne škole.



Đacima je poručio da će znanja koja su stekli učeći informatiku moći da primene u svakom poslu i da je u tome njihova prednost.

„Kao predsednica Vlade Srbije, mogu da kažem da imamo medijski ambijent u kome je zagarantovana sloboda medija i gde svako može da kaže sve što mu padne na pamet”, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić.



Ona je odgovarajući na pitanje novinara šta je što se tiče vlasti mogući dogovor razgovora o medijima koji su počeli danas uz posredovanje evroparlamentaraca, rekla da ne učestvuje u tim razgovorima ali da joj je žao što vidi da su mediji u nekim zemljama EU ugroženiji nego u Srbiji a oni nam stalno spočitavaju slobodu medija.



"Čekam da vidim kakvi će biti zahtevi, ali sve što bude zahtevano a ide ka tome da budemo društvo u kome važi vladavina prava, mi ćemo to uraditi", rekla je premijerka.



Na novinarsku konstataciju da je jedan od zahteva gostovanje opozicije na RTS-u odgovorila je da je to pitanje za RTS, da ona nije tamo urednik ali da zna da je opozicija prisutna na javnom servisu.



"Prisutna je čak i vanparlamentarna opozicija, što ne znam da postoji u drugim zemljama Evrope ili sveta. Znam i da ima političara iz opozicije koji odbijaju pozive da dođu na javni servis ili neke privatne televizije a posle kažu da nisu prisutni u TV programima", rekla je Ana Brnabić.



Kada je reč o nerešavanju problema koji se dešavaju novinarima a što je kroz novinarska pitanja navedeno kao sledeća primedba, istakla je da se oni rešavaju ali se pozitivni primeri ne objavljuju.



"Jedan od primera je bio krajem prošle i početkom ove godine, kada su preko društvenih mreža upućene pretnje urednici Južnih vesti Gordani Bjeletić. To je rešeno u najkraćem mogućem roku, reagovali su i MUP i tužilaštvo i pravosuđe", izjavila je ona.



Kao drugi primer navela je to što je zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića u Grockoj u prvom stepenu osuđen tadašnji predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović i da ga nije zaštitila ni partijska knjižica ni funkcija.



"MUP je maksimalno brzo uradio svoj deo posla, tužilaštvo svoj, jedino je bilo opstrukcije u sudovima ali je i to završeno. Takođe su i u slučaju pretnji Jeleni Zorić, MUP i tužilaštvo odmah uradili svoj deo posla, kao i kod Daška Milinovića a sada je sve na sudovima", istakla je premijerka.