Број радника у ИТ сектору дуплиран, уручене награде ђацима

Она је након доделе признања и награда победницима конкурса Програмирај свој успех, у коме су учествовали ученици седмих и осмих разреда основних школа у Србији, рекла да верује да и у наредних пет година можемо опет дуплирати број запослених у овом сектору и да ће у њему радити 80.000 људи.



Навела је и да су плате у ИТ-ију за протеклих пет година знатно повећане јер је просечна нето плата у јануару 2016. износила 127.000 динара да би у децембру прошле године нарасла на 183. 000 динара.



Брнабић је истакла да је Србија међу првим земљама које су увеле информатику као обавезан предмет у основне школе и да је, захваљујући фондацији Петља програм по коме уче деца у Србији један од најбољих.



Нагласила је да је све ишло брзо од идеје о увођењу наставе до самог увођења и да је у томе доста помогла иницијатива Дигитална Србија.



"Наставићемо са овим што смо започели а до 2023. године биће завршен процес дигитализације школа у Србији", рекла је премијерка Брнабић.



Награђеним ученицима је поручила да су већ сада испред својих вршњака и да ће захваљујући стеченом знању из информатике, касније лакше решавати проблеме и разумевати узрочно последичне везе.

Премијерка Брнабић изјавила је да ће одлука о руднику Јадар бити донета тек када буде готова Студија о утицају на животну средину и да Србија неће дозволити да се наш литијум извози.



Она је одговарајући на питања новинара после доделе признања ђацима у ПКС, истакла да, иако је Рио Тинто у Србији присутан од 2004. године, раније власти нису питале шта ће бити са литијумом из Србије.



"Тек смо ми као Влада Србије први пут тражили од Рио Тинта да ако пројекат буде рађен и литијум рударен, читав ланац буде у Србији и да Рио Тинто заједно са Владом Србије ради на довођену инвеститора", нагласила је Брнабић.



Истакла је да је са Рио Тинтом потписан само споразум о сарадњи, али да он не гарантује ништа осим да, ако рударења буде, ланац остаје у Србији и да се литијум не извози.



Одговарајући на примедбе о нетранспарентности у вези са тим пројектом, рекла је да не зна о каквој се нетранспарентности говори, јер је, како је навела, све отворено и јавно.



"Када су завршили prеthodnu студију оправданости, била сам у Лозници и у Рио Тинту, одговарала на питања новинара, али она нису била везана за Јадар. Нису, јер прича још није била исполитизована, зато што је свима пројекат био одличан и једва су га чекали", рекла је Брнабић.



Додала је да су, док је Рио Тинто улагао у друштвено одговорно понашање, сви били поносни на њега, а данас кажу да немају поверења.



"Они су ту од 2014, дакле 17 година. Толико се са њима радило и живело, продавано им је земљиште, а сада кажу немају поверења", навела је премијерка.



Она је подвукла да Рио Тинто од Србије није добио ни дозволу ни решење за експлоатацију, а да ће одлука бити донета тек када буде урађена студија о утицају на животну средину.



"Ако она показе да нема негативног утицаја на животну средину, онда ћемо видети да ли да доводимо инвеститира или не, јер нећемо дати да се литијум извози из Србије. Да су на власти они што су били до 2012. литијум би извозили као ''бела лала'' зато што им ниједном није пало на памет да питају Рио Тинто шта ће бити са нашим литијумом", закључила је Брнабић.

Конкурс Програмирај свој успех организовали су Привредна комора Србије, Министарство просвете и фондација Петља а поводом завршетка осмогодишнејг школовања прве генерације која је имала информатику као обавезан предмет.



Ана Брнабић и председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж су у ПКС уручили награде за ученике из 12 школа које су победиле на овом конкурсу.



Награде су додељене за прва три места освојена у две категорије и то у ИКТ и дигиталној писмености и у рачунарству и то за ђаке који су завршили седми и осми разред.



У категорији ИКТ и дигитална писменост, међу седмацима прво место је освојила ОШ Војислав Вока Савић из Лазаревца за пројекат Ученици као онлајн наставници а међу осмацима ОШ Михаило Пупин из Ветерника за пројекат Велико НЕ за лоше навике.



Када је реч о другој категорији, рачунарство код седмака прво место је освојила ОШ Ђура Јакшић из Раковице за рад Учионица будућности а међу осмацима ОШ Матија Губец из Таванкута за пројекат Мицро:бит ходајући робот.



Цештитајући победницима конкурса председник ПКС Марко Чадез је истакао да међу награђенима нису само школе и ученици из великих градова већ и из мањих места, из Пожеге, Ветерника, Димитровграда, Мерошине...



Нагласио је да су они у својим пројектима дали нове идеје и ресења везана за животне проблеме, као што су здрава исхрана и слично.



"Надам се да ћемо сваке године поздрављати овакве генерације и да ће ово постати место где ћемо им цеститати", рекао је он.



Говорећи о ИТ индустрији, њен раст и развој илустровао је податком да наша држава са око седам милиона становника извози софтвера у вредности од 1,5 милијарди евра док рецимо Турска са више од 80 милиона људи извезе софтвере вредне 460 милиона евра.



Директор фондације Петља Небојша Васиљевић је истакао да су радови ученика и данашње награде епилог увођења информатике као обавезног предмета у основне школе.



Ђацима је поручио да ће знања која су стекли учећи информатику моћи да примене у сваком послу и да је у томе њихова предност.

„Као председница Владе Србије, могу да кажем да имамо медијски амбијент у коме је загарантована слобода медија и где свако може да каже све што му падне на памет”, изјавила је данас премијерка Ана Брнабић.



Она је одговарајући на питање новинара шта је што се тиче власти могући договор разговора о медијима који су почели данас уз посредовање европарламентараца, рекла да не учествује у тим разговорима али да јој је жао што види да су медији у неким земљама ЕУ угроженији него у Србији а они нам стално спочитавају слободу медија.



"Чекам да видим какви ће бити захтеви, али све што буде захтевано а иде ка томе да будемо друштво у коме важи владавина права, ми ћемо то урадити", рекла је премијерка.



На новинарску констатацију да је један од захтева гостовање опозиције на РТС-у одговорила је да је то питање за РТС, да она није тамо уредник али да зна да је опозиција присутна на јавном сервису.



"Присутна је чак и ванпарламентарна опозиција, што не знам да постоји у другим земљама Европе или света. Знам и да има политичара из опозиције који одбијају позиве да дођу на јавни сервис или неке приватне телевизије а после кажу да нису присутни у ТВ програмима", рекла је Ана Брнабић.



Када је реч о нерешавању проблема који се дешавају новинарима а што је кроз новинарска питања наведено као следећа примедба, истакла је да се они решавају али се позитивни примери не објављују.



"Један од примера је био крајем прошле и почетком ове године, када су преко друштвених мрежа упућене претње уредници Јужних вести Гордани Бјелетић. То је решено у најкраћем могућем року, реаговали су и МУП и тужилаштво и правосуђе", изјавила је она.



Као други пример навела је то што је због паљења куће новинара Милана Јовановића у Гроцкој у првом степену осуђен тадашњи председник општине Гроцка Драгољуб Симоновић и да га није заштитила ни партијска књижица ни функција.



"МУП је максимално брзо урадио свој део посла, тужилаштво свој, једино је било опструкције у судовима али је и то завршено. Такође су и у случају претњи Јелени Зорић, МУП и тужилаштво одмах урадили свој део посла, као и код Дашка Милиновића а сада је све на судовима", истакла је премијерка.