Beležnici će upisivati u katastar kuće, stanove...

Time će se baviti beležnici. Istovremeno, Zakon o katastru ne zabranjuje građanima da sami ili preko advokata traže i dobiju upis svoje imovine u katastar. Kako će to sve funkconisati prve stranke će saznati u ponedeljak, prvog radnog dana narednog meseca.

Kada od ponedeljnika počne primena pomenute novine, ne samo da će sam postupak biti pojednostavljen jer će se raditi elektronski već će to pružiti i veću pravnu sigurnost. Više se neće događati da nema upisanih vlasnika na osnovu kupovine, ustupanja ili drugih promena. Neće se više događati da se obaveze starih vlansika koji su prodali kuću, stan ili njivu uz pomoć sudskog izvršitelja naplaćuju novim. To se odnosi na poreze, obaveze po neplaćenim računima za struju i komunalije…

Upis po službenoj dužnosti funkcionisaće elektronskim putem. Beležnici će prvo tako dobijati izvode od Službe za katastar, na osnovu kojih će overavati kupoprodajne ugovore ili druge promene. Overen ugovor će se takođe kao e-pošta slati u nadležnu jedinicu Republičkog geodetskog zavoda, gde će se sve promene, odnosno novi vlasnik, upisati u katastarske knjige. Novi vlasnik će tako postati i novi poreski obveznik. Beležnik će od Geodetskog zavoda tražiti procenu nekretnine. Na osnovu toga dobijaće se osnovica za porez. Notari još neće ispunjavati poresku prijavu za porez na prenos aplolutnih prava. To će biti u njihovoj nadležnosti kada se donesu izmene Zakona o porezu na imovinu, koje su u toku, pa će to biti uskoro.

Naredna promena očekuje sudske izvršitelje. Oni će od 1. novembra ove godine biti u obavezi da dostave podatke o odlukama, odnosno o izvršenjima, katastarskik službama. Sudovi će tu obavezu morati da primenjuju od početka 2020. godine na osnovu odluka i presuda.

Koliko će ta konforna novina koštati nove vlasnike još se ne zna. Nadležni kažu da neće biti poskupljenja. Po propisima koji će važiti od nedelje, takse za taj posao su iznosile 5.400 dinara. Ovde svakako treba dodati i usluge beležnika, koji neće raditi besplatno. Komora javnih beležnika se dosada o tome nije izjašnjavala. Očekuje se da se izjasne do početka primene.

Ono što će već prvog dana primene malo zakočiti tu novinu je mali broj beležnika koji rade u Srbiji. U Vojvodini, po podacima Javnobeležničke komore, radi 57 kancelarija. Najviše beležnika je u Novom Sadu – 11, Pančevu – pet, Subotici i Zrenjaninu – po tri. U ostalim varošima tek po jedna ili dve kancelarije.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objašnjavaju za „Dnevnik” da će u mestima gde beležničke kancelarije nema isprave o promenama vlasništva katastarskim službama dostavljati sudovi.

O tome koliko će ta novina pomoći strankama koje upisuju imoviu u katastar govori i podatak da su do sad za to morali da obiđu bar šest šaltera. Prvo su bili u obavezi da nabave izvod iz katastra i odnesu ga kod beležnika. Kada beležnik uradi overu, kupac je taj ugovor nosio u RGZ radi upisa. Potom ga je put vodio u Poresku upravi radi utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava. Sledeći šalter je bila nadležna jedinica lokalne poreske administracije za utvrđivanje poreza na imovinu. S tom zbirkom dokumenata sledeća instanca je bio Republički geodetski zavod, gde je konačno upisivano vlasništvo. Tome treba dodati i nekoliko poseta banci za plaćanje taksa ukoliko novi vlasnik nema usluge e-bankinga, odnosno m-bankinga.

Ubuduće će sve biti jednostavnije, a i sigurnije. Više se neće događati da decenijama u Službi katastra budu upisani odavno preminuli vlasnici.

D. Vujošević