Бележници ће уписивати у катастар куће, станове...

Тиме ће се бавити бележници. Истовремено, Закон о катастру не забрањује грађанима да сами или преко адвоката траже и добију упис своје имовине у катастар. Како ће то све функцонисати прве странке ће сазнати у понедељак, првог радног дана наредног месеца.

Када од понедељника почне примена поменуте новине, не само да ће сам поступак бити поједностављен јер ће се радити електронски већ ће то пружити и већу правну сигурност. Више се неће догађати да нема уписаних власника на основу куповине, уступања или других промена. Неће се више догађати да се обавезе старих влансика који су продали кућу, стан или њиву уз помоћ судског извршитеља наплаћују новим. То се односи на порезе, обавезе по неплаћеним рачунима за струју и комуналије…

Упис по службеној дужности функционисаће електронским путем. Бележници ће прво тако добијати изводе од Службе за катастар, на основу којих ће оверавати купопродајне уговоре или друге промене. Оверен уговор ће се такође као е-пошта слати у надлежну јединицу Републичког геодетског завода, где ће се све промене, односно нови власник, уписати у катастарске књиге. Нови власник ће тако постати и нови порески обвезник. Бележник ће од Геодетског завода тражити процену некретнине. На основу тога добијаће се основица за порез. Нотари још неће испуњавати пореску пријаву за порез на пренос аплолутних права. То ће бити у њиховој надлежности када се донесу измене Закона о порезу на имовину, које су у току, па ће то бити ускоро.

Наредна промена очекује судске извршитеље. Они ће од 1. новембра ове године бити у обавези да доставе податке о одлукама, односно о извршењима, катастарскик службама. Судови ће ту обавезу морати да примењују од почетка 2020. године на основу одлука и пресуда.

Колико ће та конфорна новина коштати нове власнике још се не зна. Надлежни кажу да неће бити поскупљења. По прописима који ће важити од недеље, таксе за тај посао су износиле 5.400 динара. Овде свакако треба додати и услуге бележника, који неће радити бесплатно. Комора јавних бележника се досада о томе није изјашњавала. Очекује се да се изјасне до почетка примене.

Оно што ће већ првог дана примене мало закочити ту новину је мали број бележника који раде у Србији. У Војводини, по подацима Јавнобележничке коморе, ради 57 канцеларија. Највише бележника је у Новом Саду – 11, Панчеву – пет, Суботици и Зрењанину – по три. У осталим варошима тек по једна или две канцеларије.

У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре објашњавају за „Дневник” да ће у местима где бележничке канцеларије нема исправе о променама власништва катастарским службама достављати судови.

О томе колико ће та новина помоћи странкама које уписују имовиу у катастар говори и податак да су до сад за то морали да обиђу бар шест шалтера. Прво су били у обавези да набаве извод из катастра и однесу га код бележника. Када бележник уради оверу, купац је тај уговор носио у РГЗ ради уписа. Потом га је пут водио у Пореску управи ради утврђивања пореза на пренос апсолутних права. Следећи шалтер је била надлежна јединица локалне пореске администрације за утврђивање пореза на имовину. С том збирком докумената следећа инстанца је био Републички геодетски завод, где је коначно уписивано власништво. Томе треба додати и неколико посета банци за плаћање такса уколико нови власник нема услуге е-банкинга, односно м-банкинга.

Убудуће ће све бити једноставније, а и сигурније. Више се неће догађати да деценијама у Служби катастра буду уписани одавно преминули власници.

Д. Вујошевић